Ajkula, Senator, "jugoslovenski Mercedes" i ostale ozbiljne limuzine koje smo nekada prozvodili | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ajkula, Senator, "jugoslovenski Mercedes" i ostale ozbiljne limuzine koje smo nekada prozvodili

Autor Miloš B. Jovanović

Auto-industrija bivše Jugoslavija je, osim dobro poznatih i voljenih "narodnih automobila", proizvodila i neke od najaktuelnijih i najatraktivnijih limuzina svoga vremena

Pre nekih 35, 40 i još koju godinu ili deceniju više, nekadašnja Jugoslavija je imala ozbiljnu automobilsku industriju, a njeni građani su pretežno vozili automobile domaće proizvodnje. Većinu njih su, naravno, činili modeli iz proizvodnog programa kragujevačke Crvene Zastave, koji su istovremeno bili i najpristupačnija vozila na domaćem tržištu.

Nisu, međutim, samo Fiće, Stojadini, a nešto kasnije i Jugići, kao "narodni automobili", bili jedina prevozna sredstva. Jugoslavija je, kroz različite poslovne aranžmane, uspevala da svojoj auto-industriji obezbedi proizvodnju nekih od najaktuelnijih i najatraktivnijih limuzina svoga vremena.

"Tristać" je bio jugoslovenski Mercedes

Jedina od prvih pravih limuzina u bivšoj Jugoslaviji bila je Zastava 1300 – popularni "Tristać", verzija italijanskog modela Fiat 1300/1500 licencno proizvođena u Kragujevcu.

Proizvodnja "Tristaća" je počela 1961, a poslednji primerak je sa proizvodnih traka sišao u decembru 1979. godine. Ukupno je proizvedeno 201.160 primeraka Zastave 1300/1500, kojoj su još od samih početaka tepali i "jugoslovenski Mercedes".

Pokretali su ga motori od 1.295 i 1.481 kubika, koji su mu omogućavali maksimalne brzine od 140 do 155 kilometara na sat. Zastava 1300 je razvijala 60 "konja" pri 5.200 o/min, dok je jači model 1500 imao idenitičan obrtni momenat i 13KS više. Početkom sedamdesetih u ponudi su se našli i dodano poboljšane verzije 1300E i DeLuxe.

"Tristać" je bio startan automobil, živahan u vožnji i jedan od bržih na jugoslovenskim putevima, ali istovremeno stabilan na putu i veoma pouzdan u eksploataciji. Zbog toga je dugo godina služio i kao službeno vozilo "narodne milicije".

"Ajkula" – jedini domaći "Limited Edition"

U "Gvozdenom zavesom" podeljenoj Evropi, mnoge zapadne kompanije su pokušavale da pronađu mesto za svoje proizvode na istoku Starog kontonenta, za šta se Jugoslavija pokazala kao veoma povoljno mesto. Tako je francuski Citroën, u saradnji čuvenim proizvođačem mopeda – Tomos, 1959. u Kopru počeo proizvodnju automobila za jugoslovensko tržište. U taj posao je kasnije ušča i kranjska Iskra, pa je tako 1972. nastao Cimos (skraćenica od CItroën, Iskra, ToMOS).

Osim najpoznatijih modela 2CV, odnosno "Spaček" i kasnije Diana, koparska fabrika je proizvela i manju seriju Citroën-a ID/DS, odnosno legendarne "Ajkule". Legendarni automobil, najpoznatiji po svom hidrauličnom ogibljenju, više puta je proglašavan za jedan od najlepših na svetu.

Od 1955. do 1975. godine proizveden je u 1.455.746 primeraka, od čega je oko 750 primeraka izašlo iz koparskih pogona. Većina tih automobila bile su "Break", odnosno karavan verzije opremljene kao ambulantna kola, ali je bilo i klasičnih limuzinskih verzija (mada ne znamo tačno koliko). Imajući to u vidu, moglo bi se reći da su "Ajkule" – Made in YU, predstavljale pravi "Limited Edition".

Od Torina do Kragujevca, preko Varšave

Jedan od brojnih derivata Fiatovog modela 125, proizvođenog između 1967. i 1972. godine, iz koga je u Rusiji nastalo nekoliko generacija Ladinih automobila, bio je i Polski Fiat 125p, proizvod varšavske Fabrike putničkih automobila (FSO). Bila je to nešto jednostavnija izmenjena verzija originalne italijanske 125-ice, sa motorima i mehanikom modela 1300/1500.

 Polski Fiat 125p _ Foto Wikimedia OtiS78.jpg
Polski Fiat 125p
Izvor: Wikimedia / OtiS78

A kako je "Tristać" u Jugosalviji već bio domaći auto, ta mehanika je već bila dobro poznata Zastavinim inženjerima i radnicima. Tako su FSO i kragujevačka fabrika dogovorile razmenu proizvodnje, pa je, pod oznakom "1100p", u Poljskoj sklapana Zastava 101, dok je Jugoslaviju dobila Fiat 125p.

Kompletna karoserija i manji deo komponenti je stizao iz Poljske, dok je najveći deo mehaničkih komponenti "Tristaća" ovde već lokalno proizvođen. Jedina razlika je bila u tome što je u Kragujevcu isključivo proizvođena verzija 1300.

 Polski Fiat 125pz _ Pezejac reklama _ Foto Arhiva Wikimedia Public domain.jpg
Zastava 125PZ - Reklama za Pezejac
Izvor: Arhiva

Zbog zastavinog "Z" dodatog imenu modela (PZ – Polski Zastava), Zastava 125PZ je ubrzo po pojavljivanju na tržištu stekla popularni nadimak "Pezejac".

Limuzine "švapske", a domaće

Pored Crvene Zastave, u Srbiji su se u periodu od 1977. do 1992. godine, u kikindskoj fabrici auto-delova IDA, proizvodili, tačnije sklapali modeli nemačkog Opela. Iako je najpoznatiji proizvod kikindska fabrike svakako čuveni Opel Kadett, čija će druga generacija ostati upamćena po nadimku "suza", IDA je za tih 15 godina proizvodila i veće limuzine Omega, Senator i Askona, a kratko vreme, pred raspad Jugoslavije i prvi model Opela Vektra.

IDA Opel je nastala iz prethodne saradnje Opela sa Livnicom "Kikinda", koja je nemačkom proizvođaču isporučivala odlivke još od 1969. godine. Saradnja je okončana uvođenjem ekonomskih sankcije Jugoslaviji u maju 1992. do kada je u Jugoslaviji proizvedeno je 38.700 Opela.

Za ovu uspešnu saradnju je zanimljivo pomenuti i to da se redizajnirani Opel Senator, od 1983. godine, na jugoslovenskom tržištu prodavan pod imenom "Kikinda".

132-jka – Direktorska ljubimica

Fiat 132 je bio jedan od, verovatno, najsavremenijih, ali i najatraktivnijih automobila svoga vremena koji je u bivšoj nam državi mogao da ponese titulu domaćeg. Zanimljivo je i to da, iako brendiran kao Zastava 132, nije stizao iz Kragujevca, već je sklapan u Zagrebu.

 Fiat 132 _ Foto Wikimedia Vincent van Zeijst.jpg
Fiat / Zastava 132
Izvor: Wikimedia / Vincent van Zeijst

U odnosu na model proizvođen u Torinu, nije bilo nikakvih razlika, pošto su automobili u Jugoslaviju stizali najvećim delom gotovo kompletni. Montaža je trajala od 1974. do 1981, a osim ugrađivanih delova, automobil je dobijao i pločicu sa nazivom "Zastava 132".

Popularna među funkcionerima, direktorima firmi i zvaničnicima, 132-jka je u Jugoslaviji proizvedena u oko 3.000 primeraka.

BONUS VIDEO:

Pogledajte

03:42
KAKAV ELON MASK: Đorđe je prvi izmislio električni automobil i ti u Srbiji
Izvor: Kurir televizija
Izvor: Kurir televizija

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Možda će vas zanimati

Najnovije

Uređaji

Testovi

…

Komentari 4

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Горан

У бившој Југославији, Кикинди никада се нису склапала Опел возила, јесу делови и то груба обрада, изливали су радилице, добоше, дискове а финална обрада је била у немачким фабрикама. И у то време је као направљен посао века, плодне њиве су дате за црну металургију, ливницу....

beogradska seljačina

Dok su kola dizajnirali školovani od nule, a ne današnji tuturutu eksperti za balansiranje ejaja odrasli na YTeletabisima, čipsu i auto-tjunu, mufte gengesaurusi sa krivim kičmama, sramota ljudskog roda u svakom pogledu.

Sashko69

Tristać je stvarno bio lađa za svoje vreme, a 132-ka čudo tehnike.