Nova istraživanja pokazuju da studenti koji koriste AI za pisanje zadataka imaju nižu moždanu aktivnost. Naučnici upozoravaju da veštačka inteligencija može da stvori lažni osećaj znanja i utiče na naše mentalne sposobnosti.
Veštačka inteligencija brzo osvaja obrazovni sistem, a najnovija istraživanja ukazuju na to da bi mogla da menja naše mentalne sposobnosti i to često na načine koje ni ne primećujemo.
Prema rezultatima istraživanja sprovedenog početkom godine, čak 88 odsto studenata u Britaniji koristilo je AI alate poput ChatGPT-a za pisanje zadataka, što je dramatičan porast u odnosu na prethodnu godinu. Slični trendovi primećeni su i u SAD. Kako se AI integrisao u svakodnevni akademski rad, mnogi ga koriste uz opravdanje da to "svi već rade".
Međutim, rani nalazi naučnika pokazuju negativne posledice. U eksperimentu u kojem su učesnici pisali eseje uz različite nivoe pomoći, od potpunog oslanjanja na AI do samostalnog pisanja, primećeno je da je moždana aktivnost bila niža kod onih koji su koristili veštačku inteligenciju. Ovi učesnici su kasnije bili i lošiji u prisećanju sopstvenog teksta. Istraživači naglašavaju da je reč o preliminarnim rezultatima, ali upozoravaju na mogućnost pada sposobnosti učenja kod studenata koji se oslanjaju na velike jezičke modele.
Strah da tehnologija narušava memoriju nije nov. Još je Sokrat upozoravao da će pisana reč oslabiti sposobnost pamćenja. Savremena istraživanja ukazuju na slične pojave: već 2011. godine zabeležen je takozvani "Google efekat", prema kojem ljudi manje pamte informacije ako znaju da ih lako mogu ponovo naći na internetu.
Poseban problem, smatraju stručnjaci, jeste to što upotreba AI deluje kao učenje, iako često smanjuje kognitivni napor. Kada nam AI daje brze odgovore, može se stvoriti lažni osećaj kompetentnosti, što su istraživači označili kao opasni vrh "Planine gluposti", koncept povezan sa Dening–Krugerovim efektom.
Uprkos rizicima, univerziteti se sve više okreću formalnoj upotrebi AI tehnologija. Oksford je ove godine potpisao zvaničan sporazum sa OpenAI-jem nakon uspešnog pilot-projekta koji studentima obezbeđuje posebnu verziju ChatGPT-a sa dodatnim bezbednosnim mehanizmima. Prema rečima zvaničnika, cilj je da se studenti pripreme za svet u kojem je AI neizbežan deo akademskog i profesionalnog života.
Slično tome, i drugi univerziteti uvode pravila koja ne zabranjuju generativni AI, već naglašavaju potrebu za odgovornim korišćenjem, uključujući svest o mogućim greškama, pristrasnostima i opasnostima od tzv. halucinacija.
Kako AI postaje integralni deo obrazovanja, stručnjaci upozoravaju da će sedeca i mladi morati drugačije da se obrazuju. Profesorka Kejtlin Regir sa Univerzitetskog koledža u Londonu ističe da je potrebno razviti obrazovne programe koji uče mlade koliko je prihvatljivo prepustiti se veštačkoj inteligenciji u procesu razmišljanja. Kao analogiju navodi pojavu fizičkog vaspitanja u školama nakon industrijalizacije: ako tehnologija preuzima naše mentalne napore, biće nam potrebna "teretana za mozak" ili emocionalna i socijalna nastava koja razvija sposobnosti kritičkog mišljenja i razumevanja.
AI je već postao deo akademskog sveta. Pitanje više nije da li će studenti koristiti veštačku inteligenciju, već kako će naučiti da je koriste na način koji im ne oduzima, već razvija, mentalne sposobnosti.
Izvor: B92
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
