Mnogi vozači misle da stabilno ponašanje automobila i uglađen rad motora znače da razlika između 100 i 130 km/sat nije dramatična, ali tu leži jedna od najvećih zabluda. Kada brzina počne da raste, potrošnja goriva ne raste ravnomerno. Nakon određene granice, ona skače znatno brže zbog nevidljivog neprijatelja sa kojim se bori svaki automobil. U pitanju je, naravno, otpor vazduha.
Prema podacima Ministarstva energetike SAD, većina automobila na benzin postiže najveću efikasnost pri brzini od oko 88 km/sat. Na toj brzini motor radi dovoljno efikasno, a otpor vazduha još uvek nema značajan uticaj na ekonomičnost.
Međutim, kada se brzina poveća na oko 120 km/sat, situacija se značajno menja. Proračuni pokazuju da automobil tada može da potroši približno 25% više goriva nego pri nižoj brzini. U praksi, automobil koji troši oko 6 litara na 100 kilometara u mirnom prigradskom saobraćaju, na autoputu lako može da dostigne 7,5 ili čak 8 litara.
Ova razlika na dugim putovanjima postaje itekako primetna. Ako godišnje prelazite 20.000 kilometara, a dobar deo toga otpada na autoputeve, ovaj dodatni trošak može značiti stotine evra više za gorivo svake godine.
Nevidljivi zid koji muči motor
Glavni krivac za ovo zapravo nije motor. Većina ljudi instinktivno pretpostavlja da veća potrošnja dolazi zbog rada motora na višim obrtajima, ali to je samo delimično tačno. Dok se automobil kreće, on ispred sebe konstantno gura ogromnu količinu vazduha. Pri visokim brzina, taj vazduh počinje da deluje gotovo kao nevidljivi zid.
Fizičari ovaj proces opisuju kao aerodinamički otpor, koji ne raste proporcionalno brzini. Ako povećate brzinu za 10%, otpor se ne povećava za 10%, jer je u matematičkoj formuli brzina uključena na kvadrat. To znači da ako se automobil kreće dvostruko brže, otpor vazduha postaje približno četiri puta veći.
Zbog toga moderni automobili, a posebno najnoviji električni modeli i hibridi, izgledaju potpuno drugačije od onih od pre 20 ili 30 godina. Proizvođači kao što su Tesla, Mercedes-Benz, Hyundai, Lucid i BMW ulažu ogroman novac u aerodinamičke tunele kako bi smanjili otpor. Rešenja poput manjih rešetki hladnjaka, zaobljenih linija karoserije, kvaka koje se uvlače i potpuno pokrivenog podvožja imaju samo jedan cilj - smanjenje otpora vazduha, što u nekim modelima donosi na desetine kilometara dodatnog dometa.
Ovaj efekat je još izraženiji kod električnih vozila. Kod automobila na benzin deo povećane potrošnje ostaje skriven zbog visoke energetskih svojstava goriva, dok je kod električnih vozila svaki dodatni potrošeni kilovat-sat vidljiv gotovo odmah. Zato električni automobil sa realnim dometom od oko 500 kilometara može da izgubi između 20 i 30% svoje autonomije ako na autoputu održava konstantnu brzinu od 130-140 km/sat. Smanjenje brzine sa 140 na 120 km/sat može im uštedeti jedno dodatno punjenje tokom dugog putovanja.
Da li se žurba na autoputu zaista isplati?
Postavlja se pitanje da li vredi voziti brže? Ako je pred vama putovanje od 300 kilometara i vozite prosečnom brzinom od 100 km/sat, put će trajati oko tri sata. Ako povećate brzinu na 120 km/sat, teoretski ćete stići oko pola sata brže.
Međutim, tih 30 minuta ima svoju cenu. Pored veće potrošnje goriva, brža vožnja donosi veće opterećenje guma, više temperature motora, veću buku u kabini i značajno povećanje rizika od udesa. Zato stručnjaci za ekonomičnu vožnju smatraju da raspon između 90 i 110 km/sat nudi najbolji balans između vremena putovanja, udobnosti i potrošnje goriva.
Bez obzira na to koliko automobili postaju moderni, efikasni i pametni, zakone fizike niko ne može da promeni. Što brže vozite, potrebno je više energije da se savlada otpor vazduha. Najjeftiniji i najlakši način da smanjite potrošnju goriva nisu specijalni aditivi ili skupi dodaci, već jednostavno smanjenje brzine za 10 ili 20 kilometara na sat. Možda ćete stići nekoliko minuta kasnije, ali ćete znatno ređe posećivati benzinske stanice.
