Leto, koje je nekada u Srbiji bilo vreme male potrošnje, sve je bliže zimi po potrošnji električne energije.

Krivac su, naravno, klima uređaji i drugi sistemi hlađenja, čija potrošnja tokom leta neslućeno raste kako u domaćinstvima, tako i u različitim industrijama, a posebno kada temperatura danima (i nedeljama) oscilira oko 40 °C.

Ovog jula, kako kažu podaci koje nudi ENTSO (Evropska mreža operatera prenosnog sistema), a potvrđuju i podaci Elektromreže Srbije, potrošnja je usled vrućina više puta prešla prag od 5000 megavata, piše Klima101.

Izvor: Klima101

Šta znači ta brojka? U pitanju je granica koju Srbija tipično prelazi samo tokom zime, kada je potrošnja struje po pravilu najveća.

Tokom ostatka godine, opterećenje tipično oscilira između 3000 i 4500 MW u toku dana. Ali ova slika se već godinama menja: leto, koje je nekada bilo vreme male potrošnje, sve je bliže zimi po potrošnji struje.

Ova promena u potrošnji, koju na svojoj koži uveliko oseća elektroenergetski sistem naše zemlje, po svemu sudeći nastaviće da se razvija jer nas očekuju sve toplija leta, i sve češći i intenzivniji toplotni talasi.

Da li je naša energetika spremna na ovu sve ekstremniju budućnost? I da li radi ono što je neophodno kako bi se prilagodila?

Hlađenje je postalo neophodno tokom vrelih leta, a udeo domaćinstava sa klima uređajem je dramatično porastao u poslednjih 15 godina

Kako pokazuju podaci koje nudi ENTSO, Srbija je tokom nekoliko leta u poslednjih 10 godina dostizala granicu od 5000 MW. To se, primera radi, dogodilo 2017. godine, koje je inače ostalo upamćeno kao drugo najtoplije u istoriji merenja u Srbiji.

Naravno, opterećenja po elektroenergetski sistem ne zavise od prosečnih letnjih temperatura, već od maksimuma koji se dostižu u toku dana. Najveća potrošnja događa se u popodnevnim časovima, kada su temperature najviše, kao i u večernjim satima, kada individualna domaćinstva u proseku najviše troše.

Neophodno je da prepoznamo koren problema: ne možemo tek tako govoriti o, niti zagovarati smanjenje potrošnje tokom leta. Hlađenje je u letnjim mesecima postalo gotovo pa nezaobilazan činilac našeg zdravlja i komfora, iako kao takvo u Srbiji još uvek nije dovoljno prepoznato.

Jedan jasan pokazatelj ove relativno nove promene je i tržište klima uređaja. Kako navodi Republički zavod za statistiku, sa podacima koji se nažalost završavaju 2019. godine, udeo domaćinstava koji poseduju klima uređaj porastao je sa 7,8% 2006. godine na 37,8% 2019. godine.

Sa takvim rastom instalacija, sasvim je očekivano videti drastične promene u ukupnoj potrošnji.

Izvor: Klima101.rs

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.