Podatak koji nam svakako ne ide u prilog je da domaćinstva u Srbiji troše oko 60% više električne energije u odnosu na prosek u Evropskoj Uniji, kaže se u istraživanju Centra za unapređenje životne sredine.

Izvor: Centar za unapređenje životne sredine

Stara gradnja

Prema zvaničnim podacima grada Beograda, većina stambenih objekata u Srbiji izgrađeno je u periodu od 1960. do 1985. godine. Kako tada energetska efikasnost nije bila prioritet, ove objekte odlikuje velika potrošnja toplotne energije. Slična je situacija i sa objektima izgrađenim krajem 20. veka, kada su, uprkos postojanju regulativa izgrađivani objekti mimo postojećih propisa. Sve ovo rezultuje činjenicom da većina građana naše zemlje živi u energetski neefikasnim objektima.

Centar za unapređenje životne sredine je napravio svoje istraživanje termovizijskim kamerama, kako bi se pokazale bolne tačke objekata u kojima živimo. Kao dobar primer uzet je grad Beograd, a obavezno pogledajte slike, jer one govore više od hiljadu reči.

Vidi opis

ZADRŽIMO TOPLOTU UNUTAR ZIDOVA NAŠEG DOMA: Evo gde nam ona "beži" i kako to možemo da popravimo

Na ovoj slici je jasno vidljivo kako zidovi, a posebno međuspratne kontrukcije prosto isijavaju toplotu i efektivno hlade prostorije unutar zgrade. Na desnoj strani vidi se i loše ugrađen prozor kroz čiji gornji deo izlazi velika količina toplote. Istovremeno na sredini fotografije se dobro vidi kako pravilno ugrađena nova PVC stolarija efikasno čuva toplotu.

Možda i drastičniji prikaz uticaja kvalitetne stolarije vidi se na ovoj fotografiji, gde se na termovizijskom snimku jasno vidi kako na gornjem spratu kroz stare prozore izlazi velika količina toplote, dok na spratu ispod to nije slučaj.

Vrlo lako se vidi kako neizolovani betonski zidovi konstrukcije i stara stolarija gube toplotu i povećavaju račune stanovnicima ove zgrade.

U naselju Cerak vinogradi koje je nedavno stavljeno pod zaštitu Grada vidimo iste probleme kao i u blokovima na Novom Beogradu. Međuspratne konstrukcije i stara stolarija glavni su problem stanarima. Iako je lepa vest da je jedno ovakvo naselje stavljeno pod zaštitu, to stvara i izazove za unapređenje energetske efikasnosti jer radovi moraju biti takvi da očuvaju originalni izgled naselja.

Isti primer kao i kod prethodne slike gde loša međuspratna kostrukcija i stolarija na zgradi gube previše toplote.

Pravi primer kako zastakljena terasa može poslužiti kao ilustracija koliko zamena stolarije može smanjiti utrošak energije za grejanje.

Iako se strani turisti često slikaju ispred njih kako bi se pohvalili dobrim fotografijama na društvenim mrežama, termovizijska kamera otkriva nam nešto drugačiju sliku - iste probleme kao kod drugih zgrada.

Posebno je zanimljivo da snimano okom termovizijske kamere deluje kao da zgrade Istočne kapije Beograda imaju jedan red prozora više nego što je to zapravo slučaj. To je najočiglednije na levoj strani poslednje fotografije.

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 1 / 8

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 2 / 8

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 3 / 8

AD

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 4 / 8

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 5 / 8

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 6 / 8

AD

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 7 / 8

Izvor: Centar za unapređenje životne sredineBr. slika: 8 8 / 8

Sa druge strane, imamo i dobre primere, poput A bloka na Novom Beogradu, gde su moderne zgrade projektovane tako da čuvaju energiju. Na fotografijama nisu primetna mesta na kojima "beži" energija i vidi se prilično uniformna slika kada je u pitanju temperatura.

Unapređenje energetske efikasnosti

Svake mere za unapređenje energetske efikasnosti imaju tu prednost što ih korisnici vrlo brzo osete na svojim računima. U njih spadaju: termička izolacija fasada, zamena vrata i prozora, ugradnja kvalitetnijih kućišta roletni, bolja izolacija krovova i konstrukcija između spratova, i mnogi drugi.

Sprovođenje ovih mera ušteda se ostvaruje na računima za grejanje zimi, dok bolja izolacija istovremeno omogućava i da se manje struje troši leti za hlađenje.

Kako mi poboljšavamo energetsku efikasnost

Prema istraživanju koje su sproveli Centar za unapređenje životne sredine i Klima 101, u drugoj polovini 2021. godine, pokazalo se da je najčešća mera koju su građani sprovodili u cilju podizanja energetske efikasnosti zamena prozora (68% ispitanika), nakon čega slede termička izolacija fasade (42%) i zidova (41%).

Posebno je zanimljivo da je samo 6% ispitanika odgovorilo da je izolovalo kutije roletni, iako se na termografskim snimcima može uočiti da upravo one predstavljaju značajan izvor "curenja" energije.

Ispitanici koji do sada nisu sprovodili mere za unapređenje energetske efikasnosti su izrazili potrebe koje se podudaraju sa odgovorima ispitanika koji su te mere sproveli. Najčešća potreba je zamena prozora (39%), zatim termička izolacija fasade (31%) izolacija zidova (28%), ali i izolacija krova i tavanice (21%+16%) i zamena spoljnih vrata (18%).

Mere koje predlaže Centar za unapređenje životne sredine u Beogradu su sledeće:

1. U narednim godinama, potrebno je izdvajanje više lokalnih budžetskih sredstava za programe subvencija unapređenja energetske efikasnosti stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova, ugradnju efikasnih kotlova na biomasu i postavljanje solarnih panela na krovove porodičnih kuća koje sprovodi Ministarstvo rudarstva i energetike u saradnji sa lokalnim samoupravama.
2. Veća iskorišćenost potencijala krovova javnih zgrada za upotrebu solarne energije
3. Zaključivanje ugovora o snabdevanju strujom sa zelenim sertifikatom porekla za sve zgrade u vlasništvu grada Beograda
4. Pokretanje "beogradskog talasa renoviranja" (renoviranje starih stambenih zgrada)
5. Podrška za unapređenje energetske efikasnosti socijalno ugroženim i energetski siromašnim domaćinstvima
6. Formiranje radne grupe za pravednu energetsku tranziciju

Primena ovih mera dovela bi do značajno racionalnije upotrebe energije u Beogradu, a samim tim i manje zagađenja, manji udar na džep potrošača i podsticaj lokalnoj ekonomiji i kreiranju poslova, s obzirom na to da izvođači radova mogu biti i manje kompanije ili preduzetnici.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.