U pitanju je sloj kojim se premazuje krov, a čije se zračenje toplote prilagođava spoljašnjoj temperaturi (temperature-adaptive radiative coating, TARC).
Danas postoje različite metode toplotne izolacije, a građani ih primenjuju kako bi se zimi zaštitili od hladnoće, a leti od vrućine.
Za grejanje i hlađenje domova se širom sveta i dalje troši mnogo energije, a to posebno važni za hladnije zemlje, pa se zbog toga konstantno traže nova rešenja, metode koje bi smanjile potrošnju.
Možda će vas zanimati
-
Pametno staklo |
11.09.2022.
Prozori koji štede struju - čuvaju toplotu tokom zime, izbacuju je tokom leta
![Staklo koje čuva energiju]( "Staklo koje čuva energiju")
Jedno od mogućih rešenja dolazi od krova, a na konceptu rade naučnici iz različitih institucija – nedavno se u magazinu Science pojavio i članak koji ovo rešenje objašnjava onima koji su zainteresovani za temu.
U pitanju je sloj kojim se premazuje krov, a čije se zračenje toplote prilagođava spoljašnjoj temperaturi - temperature-adaptive radiative coating, TARC.
TARC je primenjiv u svim godišnjim dobima i funkcioniše tako što mešavina dioksid volframa i vanadijuma, koja se nalazi u premazu, s promenom temperature iz izolatora prelazi u metal. Smesa kojom se krov premazuje ima tri sloja – na dnu se nalazi srebrna folija koja odbija infracrveno zračenje, preko nje dolazi barijum fluorid i na kraju najvažniji sloj – pomenuta kombinacija dioksid volframa i vanadijuma.
Poslednji sloj se na temperaturama koje su niže od 22 stepena Celzijusove skale ponaša kao da ga nema, te propušta infracrveno zračenje. Na većim temperaturama prelazi u metalnu modifikaciju, pa apsorbuje infracrveno zračenje, zahvaljujući čemu se greje.
Tako korisnik dobija dva krova u jednom – zimi se ponaša kao da je pokriven najboljim izolatorom protiv niskih temperatura, a leti kao da je zaštićen od vreline. Još uvek se radi samo o ideji, ali se sve veći broj eksperata odlučuje za slične premaze koji se ponašaju kao dvostruki izolatori. TARC bi mogao lako da se montira na već postojeći krov, a od oštećenja bi mogao da se sačuva nekim polimerom.
Na kraju će usvajanje zavisiti od troškova proizvodnje – materijali za ovaj premaz nisu jeftini, ali se s druge strane nanose u veoma tankom sloju, pa bi ušteda energije i novca nakon nanošenja možda mogla da opravda troškove postavljanja.
Pored toga je važno da se spomene da smanjenje potrošnje energije nije samo pitanje novca, već i očuvanja životne sredine. Ovakva rešenja bi možda i to mogla da ublaže, budući da je krajnje vreme da reagujemo.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
