Komunikacija između Zemlje i sondeVojadžer 1 danas je mnogo sličnije slanju pisma poštom nego telefonskom pozivu.
Letelica lansirana u septembru 1977. godine trenutno je udaljena oko 25 milijardi kilometara od Zemlje i juri kroz mrak brzinom od preko 61.000 km/sat. U novembru 2026. godine, Vojadžer 1 će zvanično postati prvi objekat napravljen ljudskom rukom koji će preći granicu od jednog svetlosnog dana udaljenosti od Zemlje.
To je tačka do koje signalu treba punih 24 sata da stigne u jednom pravcu.
Suzi Dod, menadžerka ovog projekta u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), slikovito je objasnila taj ritam: "Ako pošaljem komandu i kažem 'dobro jutro' Vojadžeru 1 u ponedeljak ujutru u 8 sati, odgovor letelice ću dobiti tek u sredu ujutru, otprilike u isto vreme."
Ovo ogromno vremensko kašnjenje diktiralo je i dramatičnu akciju spasavanja sonde koja je počela 2023. godine, nakon što je Vojadžer 1 iznenada prestao da šalje smislene podatke.
Timu je bilo potrebno pet meseci da locira kvar na jednom memorijskom čipu sondinog računara. Pošto hardver star pola veka nije mogao da se popravi, inženjeri su morali da razbiju softver na manje delove i smeste ih u druge, ispravne delove memorije.
Softver se proveravao "peške", liniju po liniju
Popravka sonde na ivici međuzvezdanog prostora nije dozvoljavala greške, pogotovo zato što na Zemlji više ne postoje ispravni simulatori za testiranje koda.
Kako navodi naučnica Linda Spilker, signalu je tada bilo potrebno po 22 i po sata u svakom smeru, pa je tim tek dva dana kasnije mogao da sazna da li je prepravka uspela, prenosi Space Daily.
Zbog toga je provera softverske zakrpe rađena ručno, na starinski način. Troje ljudi je sedelo i "peške", liniju po liniju koda, pregledalo softver pre slanja kako im ništa ne bi promaklo. Spasilački kod je poslat 18. aprila 2024. godine, a odgovor da je operacija uspela stigao je dva dana kasnije.
Prelazak granice od jednog svetlosnog dana u novembru 2026. ima veliku simboličku vrednost, ali i praktično menja način rada. Svaki ciklus naredbe i odgovora će se od tog trenutka meriti danima, a ne satima.
Brzina prenosa podataka je ekstremno spora i iznosi svega 160 bita u sekundi, zbog čega je Vojadžer dizajniran da se u slučaju nepredviđenih problema sam prebaci u bezbedan režim i stabilizuje dok čeka sporu komandu sa Zemlje.
Njegov blizanac, Vojadžer 2, do ove granice stići će tek 2035. godine, ali su male šanse da će ijedna sonda tada još uvek emitovati signale. NASA već godinama sprovodi planirano, sporo gašenje naučnih instrumenata kako bi se sačuvale preostale zalihe energije.
Vojadžer 1 trenutno radi sa samo dva aktivna naučna instrumenta, dok Vojadžer 2 ima tri.
