Tačno na svakih osam minuta iz dubine svemira do Zemlje stiže snažan radio signal. Astronomi sa australijskog Univerziteta Kertin otkrili su da ga šalje neobičan zvezdani par udaljen više od 5.000 svetlosnih godina - ugašeni beli patuljak koji kruži oko zvezde G-tipa, po masi i temperaturi gotovo identične našem Suncu.
Sistem nazvan GPM J071507-114153 pripada retkoj klasi objekata poznatih kao dugoperiodični tranzijenti, čiji se radio signali pale i gase u razmacima od nekoliko minuta do nekoliko sati. Ovo je prvi put da takvi impulsi dolaze iz sistema sa zvezdom nalik Suncu, pošto su sva dosadašnja otkrića bila vezana za znatno manje i hladnije crvene patuljke.
Tri teleskopa u lovu na skriveni zvezdani par
Dosadašnja otkrića ove vrste obično su podrazumevala prisustvo manjih i hladnijih crvenih patuljaka, što ovo otkriće čini jedinstvenim u modernoj astronomiji.
Kako prenosi RTS, tokom praćenja neba pomoću radio-teleskopa MWA (Murchison Widefield Array) u Australiji, naučnici su primetili kratke bljeskove radio talasa koji su stizali sa preciznošću sata, na svakih 7,9 minuta. Zanimljivo je da su se ovi impulsi pojavljivali samo tokom vremenskog prozora od oko šest sati, nakon čega bi usledio period tišine u trajanju od 26 sati.
Ovo ponašanje ukazuje na to da se radi o binarnom sistemu u kojem dve zvezde obiđu jedna drugu jednom u 32 sata, a radio impulsi su vidljivi samo kada su zvezde u tačno određenom položaju. Nakon početne detekcije, teleskop Mirket (MeerKAT) u Južnoj Africi odredio je tačnu poziciju izvora, dok je Opservatorija Kek (W. M. Keck Observatory) na Havajima optičkim posmatranjima potvrdila prisustvo zvezde slične Suncu.
Mrtva zvezda kao svemirski svetionik
Iako su astronomi ranije pronalazili slične radio-signale, nikada nije bilo potpuno jasno koja od dve zvezde u sistemu generiše impulse. "Ovo je prvi put da su impulsi dovoljno jasni da možemo da vidimo kako se beli patuljak kreće u svojoj orbiti oko zvezde pratioca", objasnio je Sem Maksvini, glavni autor studije i naučnik na Opservatoriji SKA (SKA Observatory).
Dodao je da zbog toga sada znaju da pulsacije dolaze iz regiona veoma blizu belog patuljka, a verovatno i sa same mrtve zvezde. Tim je na superkompjuterima obradio više od sto sati podataka kako bi potvrdio kretanje i razumeo dinamiku ovog udaljenog sistema.
Zahvaljujući rotaciji belog patuljka, njegov radio-snop prelazi preko Zemlje poput svetlosti udaljenog svetionika, osvetljavajući usput atmosferu zvezde pratioca. Nataša Harli Voker, vanredna profesorka na Univerzitetu Kertin i koautorka studije objavljene u časopisu Nature Astronomy, navela je da su im ovi impulsi omogućili detektovanje zvezdanih baklji na zvezdi sličnoj Suncu, pojava koje su srodne onima koje stvaraju polarne svetlosti na Zemlji.
"Kao bonus, takođe smo videli kako se beli patuljak kreće iza regiona sa jakim magnetnim poljem, što je najverovatnije zvezdana protuberanca, odnosno velika petlja plazme koja eruptira sa površine zvezde", istakla je Harli Voker. Kako je naglasila, fascinantno je to što su korišćenjem radio-talasa uspeli da proučavaju vremenske prilike na zvezdi koja je od nas udaljena više od pet hiljada svetlosnih godina.
Ovakvi binarni sistemi obično ostaju skriveni od pogleda, jer zaslepljujući sjaj glavne zvezde potpuno maskira prisustvo malog, tamnog belog patuljka. Međutim, upotreba radio-teleskopa sledeće generacije mogla bi da otkrije celu jednu skrivenu populaciju ovakvih objekata širom galaksije.
Razumevanje ovih sistema pomoći će astronomima da preciznije mere međuzvezdane udaljenosti i proučavaju širenje kosmosa. Uz to, buduća otkrića pružiće dublji uvid u to kako se rađaju i umiru zvezde koje dele karakteristike našeg Sunca.
