Zemlja se okreće oko svoje ose, Mesec oko Zemlje, a Sunce zajedno sa milijardama drugih zvezda kruži oko centra Mlečnog puta. Zapravo, gotovo sve u svemiru je u nekom obliku kretanja. Ali zašto se i čitave galaksije okreću, iako ih ništa ne pokreće?
Odgovor se krije u jednom od osnovnih zakona fizike, poznatom kao zakon održanja momenta impulsa. On objašnjava zašto se klizačica na ledu okreće sve brže kada privuče ruke uz telo. Slično se dešava i sa ogromnim oblacima materije od kojih nastaju galaksije.
Da bismo razumeli kako, moramo da se vratimo u vreme kada su prve galaksije tek počele da nastaju. Tada su se pod uticajem gravitacije spajali ogromni oblaci gasa i prašine, uz važnu ulogu tamne materije.
Ti oblaci gotovo nikada nisu nailazili jedan na drugi potpuno pravo. Češće su se približavali pod određenim uglom, pa ih je međusobna gravitacija navodila da kruže jedan oko drugog. Kada bi se konačno spojili, njihovo zajedničko kretanje nije nestajalo.
Naprotiv, novonastali oblak nastavljao je da se okreće, a naredni sudari mogli su da ubrzaju, uspore ili čak promene smer njegovog okretanja. Vremenom su se takvi oblaci spajali u sve veće celine, sve dok nisu nastale galaksije kakve danas poznajemo.
Materija je u njih pristizala i duž ogromnih kosmičkih niti, koje povezuju različite delove svemira. Kada galaksija jednom dobije određeni smer rotacije, uglavnom ga zadržava, osim ako na nju snažno ne utiče sudar ili spajanje sa drugom galaksijom.
Ne okreću se sve galaksije na isti način
Astronomi razlikuju tri glavne vrste galaksija, a način na koji se okreću zavisi od njihove građe i prošlosti.
Spiralne galaksije, poput Mlečnog puta, imaju veliki disk u kojem većina zvezda, gasa i prašine kruži u istom smeru. Njihovi prepoznatljivi spiralni kraci predstavljaju oblasti u kojima se materija gušće okuplja, slično saobraćajnoj gužvi.
Eliptične galaksije imaju mnogo zvezda, ali relativno malo gasa i prašine. Njihove zvezde kruže oko centra, ali ne moraju sve da prate isti smer. To naročito zavisi od toga koliko su se puta galaksije spajale tokom svoje istorije.
Nepravilne galaksije nemaju jasno definisan oblik. Iako i kod njih postoji opšti smer kretanja, pojedine zvezde i oblaci materije mogu da se kreću drugačije.
Dakle, galaksijama nije potreban nikakav nevidljivi motor da bi nastavile da se okreću. Njihova rotacija posledica je gravitacije i kretanja materije tokom nastanka, a u svemiru nema dovoljno otpora koji bi ih jednostavno zaustavio.
