Pre oko 2,7 milijardi godina u unutrašnjosti Zemlje dogodila se nagla promena koja je pokrenula tektoniku ploča i usmerila razvoj naše planete ka svetu sposobnom za život.
Naučnici sa australijskog Univerziteta Kertin otkrili su hemijski trag koji ukazuje na vreme ovog preokreta, nakon što su analizirali više od 1.200 stena koje obuhvataju gotovo četiri milijarde godina Zemljine istorije. U najstarijim uzorcima pronašli su karakterističan izotopski potpis olova, koji je pre oko 2,7 milijardi godina iznenada nestao iz geološkog zapisa. U mlađim stenama naučnici ga više nisu pronašli.
Taj iznenadni prekid ukazuje na to da Zemlja nije oduvek imala tektonski sistem kakav poznajemo danas.
Kako se navodi u studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the Royal Society A, tokom najranijeg perioda Zemljine istorije tektonika je verovatno bila gotovo nepokretna. Isti materijal se iznova topio i hladio, stvarajući prve kontinente nalik granitu. Prelazak na aktivnu tektoniku ploča mogao je da bude jedan od ključnih razloga zbog kojih se Zemlja razvila drugačije od ostalih planeta Sunčevog sistema.
"Tektonika ploča je ključna za način na koji se Zemlja razvijala milijardama godina, neprestano preoblikujući kontinente i okeane i utičući na atmosferu i klimu planete. Ovo nam daje do sada najjasniji geološki dokaz o tome kada se tektonski motor koji pokreće modernu Zemlju 'uključio'", kaže koautor studije, geolog Kris Kirkland sa Univerziteta Kertin.
Ipak, šta je tačno pokrenulo taj mehanizam i dalje ostaje misterija.
Kako su naučnici ulovili trag koji planeta sama briše
Otkrivanje trenutka kada je tektonika počela decenijama je mučilo geologe, jer ovaj proces sam uništava sopstvene dokaze. Dok se tektonske ploče sudaraju, delovi stare kore tonu nazad u Zemljin omotač, dok planine koje nastaju njihovim pomeranjem vremenom nestaju pod uticajem erozije.
Vodeća autorka studije, Jane Libman, objasnila je u tekstu za The Conversation da se deo tih dokaza ipak sačuvao. Naime, stara Zemljina kora prilikom ponovnog topljenja ostavlja hemijski trag u novim stenama, koji može opstati milijardama godina u mineralima poput feldspata i sulfida.
Posebno je zanimljivo što otkriveni potpis potiče od kore nastale pre oko četiri milijarde godina, relativno brzo nakon formiranja naše planete.
Analiza starosti i hemijskog sastava uzoraka, od kojih je oko 70% prikupljeno u Australiji, a ostatak širom sveta, pokazala je koliko je ovaj prelaz bio oštar.
"Uprkos tome što smo ispitali hiljade stena, taj potpis više nikada ne vidimo. To nam govori da se nešto suštinski promenilo u načinu na koji se Zemljina kora formirala i transformisala, označavajući prelazak ka dinamičnom tektonskom sistemu kakav danas vidimo", objasnila je Libman.
Tektonika ploča pritom ne oblikuje samo kontinente i okeane. Ona ima važnu ulogu i u dugoročnom regulisanju klime i magnetnog polja Zemlje, zbog čega je utvrđivanje njenog početka važno i za razumevanje uslova koji su omogućili razvoj života.
