Niste tražili, dobili ste - ne propustite niz činjenica o automobilima koje vam nikada neće trebati, čak ni za kviz.
Od prvih vozila Karla Benca do najmodernijih modela na današnjim putevima, istorija automobila prepuna je interesantnih činjenica. Neke od njih predstavljaju ključne trenutke za industriju koje svako treba da zna, neke će samo takmičari u kvizovima umeti da cene, a neke možda jesu zanimljive, ali su i potpuno nepotrebne.
Da li ste znali da osnivač jednog velikog brenda smatra da je izmislio MP3 plejer? Da li vam išta znači podatak da je tempomat izum slepog inženjera? Naravno da ne, niti će vam takvo znanje biti od ikakve koristi. Bilo kako bilo, predstavljamo vam 10 zanimljivih, ali potpuno nepotrebnih činjenica o automobilima:
1. Najveća saobraćajna gužva u istoriji dogodila se u avgustu 2010. godine, na autoputu u kineskoj provinciji Hebej. Protezala se preko 100 kilometara i trajala čak 12 dana. Kao uzrok se navodi kombinacija 60% većeg saobraćaja od predviđenog i radova koji su prepolovili kapacitet puta, a povremeni kvarovi i sudari su dodatno pogoršavali čitavu situaciju. Ni preduzetnički duh lokalaca nije izostao, pa su zaglavljeni vozači imali priliku da instant nudle i flašice vode kupuju po tri, odnosno 15 puta većoj ceni.
2. Najduži automobil ikada napravljen je limuzina duga 30,54 metara, koju je 1986. godine dizajnirao Džej Orberg. Ovo nesvakidašnje vozilo je i danas u funkciji. Ima 26 točkova, bračni krevet, salon, bar, teren za mini golf, bazen, pa čak i helidrom. Ukoliko ikada budete imali priliku da se vozite ovom limuzinom, izbegavajte da bazen punite na autoputu u kineskoj provinciji Hebej.
3. Suprotno, najmanji automobil koji se ikada našao u serijskoj proizvodnji je Peel P50. Zahvaljujući dimenzijama od 137,2 x 99,1 cm i težini od samo 59 kg, jasno je zašto je ime ovog trotočkaša iz 60-ih godina upisano u Ginisovu knjigu rekorda. Velike zasluge za današnju popularnost P50 modela idu Džeremi Klarksonu koji ga je u jednoj epizodi Top Gear-a vozio kroz zgradu BBC-a, ali ako se neko seti da je i SmartLife nedavno pisao o njemu, nećemo se buniti.
4. Nemački Amphicar je jedino civilno amfibijsko vozilo koje je ušlo u masovnu proizvodnju. Vlasnik ovog vozila bio je i američki predsednik Lindon Džonson, koji je obožavao da svoje goste na ranču u Teksasu plaši ulaskom u jezero. Jedan od njegovih pomoćnika je kasnije prepričao tu anegdotu: "Odvezao nas je do strmog nagiba na ivici jezera, a automobil je brzo počeo da se spušta prema vodi. Predsednik je viknuo: 'Kočnice ne rade! Kočnice neće izdržati! Upadamo! Potonućemo!'"
5. Najskuplje parking mesto u Srbiji nedavno je prodato u Beogradu za 63.000 evra. Ukoliko mislite da ne vredi izdvojiti cenu jedne garsonjere za par kvadrata betona, imamo još frapantniji podatak. Možda je najbolje da sednete - najskuplje parking mesto na svetu prodato je u Hong Kongu, a kupac je za njega platio astronomskih 1,2 miliona evra.
6. Prvi komercijalni radio namenjen automobilima bio je Motorola 5T71. Predstavljen davne 1930. godine, ovaj uređaj koštao je 130 dolara, što je u to vreme bila vrednost petine novog Modela-T. Uprkos pozivima da se njegova upotreba zabrani jer predstavlja smetnju pri vožnji, auto radio je ušao u masovnu upotrebu, a tradicija da proizvođači automobila traže paprene sume za dodatnu opremu i dan-danas živi.
1930, the Galvin Corporation introduced the first commercial car radios, the Motorola model 5T71, which sold for between $110 and $130pic.twitter.com/2LeAcIAIwJ
— Peggy's Electronics (@PeggyElectronic)October 12, 2016
7. Prvi semafor u Srbiji postavljen je 4. decembra 1939. u Beogradu, na raskrsnici ulica Kralja Aleksandra, Kralja Ferdinanda i Takovske. Radoznali prolaznici dugo su razgledali novu spravu i raspitivali se čemu služi, a Politika je narednog dana u svom članku iznela sledeće predviđanje: "Tako će sa beogradskih raskrsnica biti uklonjeni i mnogi saobraćajci, jer će njihov posao obavljati automatski aparati. Saobraćajci će i kod nas, kao i u drugim zemljama, služiti ubuduće kao neki kontrolori saobraćaja i arbitri prilikom eventualnih nesporazuma i sukoba". Gospodine, to što vam piše na radaru je nesporazum...
8. Svetski rekord za najbržu zamenu motora je samo 42 sekunde. Do ovog podviga je došao tim britanskih kraljevskih marinaca, koji je 1985. godine dve nedelje trenirao kako bi pred kamerama zamenio motor Ford Escort automobila. Slobodno pokažite ovaj video svom majstoru kada vam sledeći put kaže da ćete na popravku morati da čekate mesec dana:
9. Ralf Titor, čovek koji je izmislio tempomat, bio je slep. Ovaj inženjer ostao je bez čula vida kada je imao pet godina, ali to ga nije sprečilo da stvori mehanizam koji milioni ljudi danas koriste svakog dana. Međutim, njegov izum nije nastao željom da vozači odmore stopalo, niti da uštede 7-13% goriva. Ne, Titor je na ideju došao tokom jedne vožnje sa porodičnim advokatom, koji je imao naviku da uspori kada priča, a ubrza kada sluša. Neprijatno ljuljanje je toliko iznerviralo slepog inženjera da je ovaj poželeo da stvori mehanizam za kontrolu brzine, što je i uradio 1945. godine.
10. Kristijan fon Kenigzeg, osnivač kompanije Koenigsegg Automotive, poznat je po skupocenim sportskim automobilima visokih performansi. Međutim, ukoliko posetite sajt proizvođača, možete pročitati da ovaj Šveđanin sebi pripisuje ideju o prvom MP3 plejeru. Kako se tvrdi u njegovoj biografiji na zvaničnom sajtu, Kristijan je sa 18 godina osmislio "Chip Player", uređaj koji bi sastav CD-a mogao da skladišti i pušta sa memorijskog čipa. Na sajtu se takođe tvrdi da je 1991. izumeo klik sistem za spajanje podova, ali da je njegovu ideju 1995. patentirala druga kompanija. Od obe ideje je odustao zbog nedostatka interesovanja, a obe su ubrzo započele industrije vredne milijarde dolara. Treća sreća.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.