EU odobrila predlog prema kome se "električni automobili ne smatraju klimatski neutralnim vozilima"; stručnjaci predviđaju da će EV za par godina biti značajno jeftinija zahvaljujući nižim cenama baterija i novim tehnikama proizvodenje
Konačna zabrana prodaje vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem već nekoliko godina unazad tema je na tapetu različitih organa Evropske unije (EU) i njenih zemalja članica. Procedure koje bi u konačnom ishodu 2035. godine trebalo da stave tačku na njihovu proizvodnju već su pokrenute.
Uporedo sa tim procesom, automobilska industrija se okreće ubrzanoj elektrifikaciji i proizvodnji sve većeg broja novih modela električnih vozila. I dok se evropski proizvođači bore sa sveprisutnijom konkurencijom kineskih brendova – kvalitetnih, tehnološki naprednih i osetno jeftinijih automobila, ali i sa sopstvenim naporima da proizvedu što je moguće pristupačnije električne modele – iz EU stiže "hladan tuš".
Evropski parlament (EP) je 4. marta odobrio predlog Evropske komisije (EK), prema kome se "električni automobili (više) ne smatraju klimatski neutralnim vozilima". To znači da će proizvođači automobila u Evropi uduće morati da prijavljuju svoj "ugljenični otisak", odnosno ukupnu količinu emitovanih gasova staklene bašte nastalih u procesu proizvodnje svojih ekoloških vozila.
Baterije gore do benzina i dizela?
Proizvođači će tako morati da prijavljuju stvarne vrednosti udela količina gasova koji nastaju u eksplataciji električne energije u proizvodnju električnih vozila, što uključuje i gubitke u prenosu i konverziji, prenosi Kronen Zeitung. Količine ugljen-dioksida (CO2) se moraju prijaviti i za prateće procese, kao što su usluge železničkog, vazdušnog ili drumskog prevoza za komponente i vozila...
Dosadašnji referentni podaci u tom pogledu ne izgledaju dobro po evropske proizvođače. Njihovom analizom dolazi se do zaključka da, u ukupnom zbiru, čak i benzin i dizel, po ovom pitanju bolje stoje od električne energije.
Struja se u Evropi proizvodi na različite načine, među kojima su i termoelektrane koje emituju CO2 u velikim količinama. A samo sivi vodonik, koji se proizvodi iz prirodnog gasa uz visok utrošak energije, po novim merenjima, ima lošiji ugljenični bilans od električne energije.
Livenje kao spas
Da nove obeveze koje je EU uvela proizvođačima i trenutni pad prodaje električnih automobila na evropskom tržištu neće predstavljati problem u godinama koje dolaze, ukazuju predviđanja koja ističu da će električna vozila već 2027. godine biti jeftinija za proizvodnju od automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS).
Do toga će doći, pre svega, zahvaljujući nižim cenama baterija i novim tehnikama proizvodenje, uvereni su stručnjaci američke kompanija za tehnološka istraživanja Gartner.
Cene baterija već padaju, a i troškovi proizvodnje će sve brže postajati sve niži zahvaljujući inovacijama kakva je "gigakasting" – livenje velikih delova automobila iz jednog komada, umesto sklapanja iz manjih delova zavarivanjem i spajanjem drugim vezivnim sredstvima.
Nisu više "klimatski neutralna": Električna vozila će već 2027. biti jeftinija za proizvodnju od klasičnih automobila?
Samo gigakasting, čiji je kompanija Tesla jedan je od globalnih pionira, može da snizi troškove proizvodnje karoserije automobila "za najmanje" 20 odsto, ocenjuje Pedro Pačeko, potpredsednik Gartnera zadužen za istraživanja. Ostale uštede se mogu ostvariti upotrebom paketa baterija kao strukturnog elementa vozila, smatra on.
Baterija su već godinama sve jeftinije, dok je sniženje troškova montaže "faktor iznenađenja" koji će dovesti do ujednačavanja cena električnih i klasičnih automobila brže nego što se mislilo, rekao je on Pačeko Automotive News Europe.
Platformom do uštede
Namenski projektovane EV platforme dale su proizvođačima slobodu da proizvodnju svojih vozila prilagode u skladu sa njihovim osobinama, uključujući tu i manje pogonske agregate i pljosnate podne baterije. Za razliku od njih, "multienergetske" platforme (koje dele električni i SUS modeli) nameću ograničenja kod proizvodnje elektromobila, zbog toga što u startu imaju prostor određen za motor, rezervoar za gorivo, sistem prenosa.
Nisu više "klimatski neutralna": Električna vozila će već 2027. biti jeftinija za proizvodnju od klasičnih automobila?
Generalno, to jeste uštedu za proizvođače kada se sagleda ukupna proizvodnja svih modela jedne kompanije. Klasnična konfiguracija platforme, međutim, predstavlja konstrukciona ograničenja za električna vozila, čiji bi se pogon i ostali sistemi mogli konfigurisati drugačije od klasične postavke.
Kada gigakasting i namenske platforme postanu standard, cena električnih vozila će biti mnogo bliža cenama benzinaca i dizelaša, za šta u Gartneru smatraju da će se desiti već koliko za tri godine.
I pored aktuelnog pada prodaje, ta kompanija predviđa njen snažan rast u godinama koje dolaze, tvrdeći da će 2030. godine polovina svih vozila prodatih u Evropi i SAD biti elektromobili. Pačeko zaključuje da tržište električnih automobila upravo sada kreće iz perioda "zlatne groznice" za proizvođače u fazu koja će za njih predstavljati "opstanak najsposobnijih".
BONUS VIDEO:
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
