Priča kaže da je 72 godine pre nego što je Ilon Mask osnovao kompaniju Tesla, onaj po kome joj je dao ime, napravio revolucionarni automobil koji se besplatnom strujom napajao bežično u toku vožnje
Danas je Tesla sinonim za električni automobil. To je prvi savremeni proizvođač automobila i prvi savremeni automobilski brend koji je nastao sa ciljem da isključivo proizvodi električne automobile.
Od prvog modela – Tesla Roadster, proizvođenog od 2008. do 2012. godine, inače prvog serijskog automobila koji je za pogon koristio litijum-jonske baterije, za nešto više od 15 godina, kompanija sa imenom slavnog srpskog pronalazača na tržište je izbacila šest elektičnih modela i dugo vremena opstajala na vrhu kao proizvođač najprodavanijh elektromobila.
I još uvek je na vrhu, ali joj kineska konkurencija sve više i sve ozbiljnije diše za vrat.
Međutim, i pored toga što mnogo toga sam pokrenuo, vlasnik kompanije Ilon Mask svakako nije pionir elektromobilnosti. Prvi električni automobili nastali su gotovo istovremeno, početkom 20. veka, kada i oni klasični sa pogonom na fosilna goriva, koji su zbog nekih praktičnijih tehničkih rešenja, veće autonomije kretanja, kao i zahuktale naftne industrije dobili bitku, čiji se ishod danas, čitav vek kasnije, okreće protiv njih.
Nije imao baterije, a jurio je 140 na sat: Od ovog automobila Nikola Tesla je još 1931. napravio električni?
Električni automobil, a bez baterija
A jedan od pionira elektromobilnosti, tačnije, jedan od onih koji su svoje izume u sferi elektrotehnike pokušali da primene i u tada ozbiljno rastućoj automobilskoj industriji bio je niko drugo do najpozantiji srpski naučnik i pronalazač – Nikola Tesla.
Bar tako tvrdi priča prema kojoj je, 72 godine pre nego što je Mask osnovao kompaniju Tesla, onaj po kome joj je dao ime je napravio električni automobil pokretan – bez baterija!
O Teslinom eksperimentu iz 1931. godine dugo se nagađalo i još uvek se nagađa, a savim pouzdanih informacija ni danas nema. Ono što se, međutim, u priči o njemu spominje zasnovano je na pronalascima na kojima je Tesla zaista radio i na idejama za koje se zalagao.
Želeći da istraži tu priču, tragom glasina je, pre nekoliko godina, krenula redakcija američkog automobilskog portala Jalopnik u pokušaju da istraži da li je taj automobil zaista postojao. Teslin elektromobil se do tada spominjao u brojnim tekstovima i knjigama o slavnom naučniku, pa i pored toga što jasnih dokaza o njemu nije bilo, ni njegovo postojanje, ni njegovo nepostojanje nije moglo biti dokazano.
Tesla je te 1931. godine preradio fabrički automobil marke Pierce - Arrow, iz koga je izvađen originalni benzinski motor i potom ugrađen zatvoreni električni motor bez četkica, prečnika 65 centimetara. Osim toga, jedina dodatna izmena bila je ugradnja ventilatora za hlađenje, pošto se elekromotor prilično grejao. Ostatak automobila je uglavnom ostao nezamenjen.
Međutim, suština Tesline konverzije klasičnog u električni automobil nije bio pogon, sam po sebi, niti ekološki razlozi, koji u to vreme nisu bili dominantna tema, već ono što će, u elektromobilu bez baterija, njegov motor napajati strujom.
Energetski prijemnik i antena od 1,8 metara
Prvi "Teslomobil" je za pogon trebalo da koristi tehnologiju sa kojom je Tesla tada najviše eksperimentirao, a to je – bežični prenos energije.
Motor je zato imao "energetski prijemnik" sa 12 vakuumskih cevi, iz koga je "štrčala" antena visine 1,8 metara. Prijemnik je treblo da bežičnim putem prima elektromagnetne talase, na isti način na koji radio-prijemnik prima radio signale.
Teslina pretpostvka o bežičnom prenosu energije, koja nama danas u mobilnoj eri ne zvuči ni malo čudno, bila je da bi svaki električni uređaj mogao da radi bez baterija ukoliko bi se nalazio dovoljno blizu predajnika koji bi njegovom prijemniku bežičnim putem emitovao električnu energiju.
Motor je, navodno, radio na 1.800 obrtaja u minutu, za šta je Tesla konstatovao da je mogao da je mogao da proizvede dovoljno energije da se osvetli jedna prosečna kuća.
Elektromobil bez baterije je testiran desetak dana u svakodnevnoj vožnji od oko 80 kilometara. Tesla je njime uspeo da dostigne maksimalnu brzinu od 144 kilometara na čas. Nakon završetka testiranja, električni motor je ustupio mesto originalnom benzinskom i automobil je vraćen u prvobitno stanje.
Gde su nestali papiri?
Kasnije se "šuškalo" da je ovaj patent prodat kompaniji Džordža Vestinghausa, a šta kasnija sa njim dogodilo ostalo je nepoznanica. Teslin izum je tajanstveno nestao i nikada više nije ugledao svetlost dana. Iako se priča o Teslinom električnom automobilu sa bežičnim napajanjem, tu i tamo, pojavljuje tekstovima posvećenim slavnom naučniku zvaničnih dokumenata o tom poduhvatu nema.
Da li su "sami od sebe" nestali ili su negde, u gomili dokumentacije o brojnim teslinim pronalascima, jednostavno zagubljeni... a moguće je i da su završili dobro sakriveni u sefovima neke od tadašnjih kompanija, pionira elektrifikacije, čiji su čelnici dobro znali šta je i kako Tesla uradio.
Nikola Tesla je dosta eksperimentisao sa bežičnim prenosom energije. Takođe, dobro je poznato i to da se zalagao za besplatnu energiju, čime je stekao mnogo neprijatelja, naročito među bogatim investitorima koji su od svojih ulaganja u elektrifikaciju svakako očekivali profit.
Danas, kada se sve okolnosti toga doba uzmu u obzir, ne treba da nas čudi to što su vizije jednog pronalazača koji je u svoje vreme ljudima hteo život da učini boljim – čineći im tehnologiju dostupnijom, smetali moćnijima od njega. Kao što nije teško poverovati da su podaci i dokumenti o njegovim eksperimentima, iz istih razloga, skrivani i nestajali.
BONUS VIDEO:
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
