PREKOVREMENI RAD BI MOGAO DA VAS UBIJE: Kratki rokovi na poslu opasni po zdravlje | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

PREKOVREMENI RAD BI MOGAO DA VAS UBIJE: Kratki rokovi na poslu opasni po zdravlje

Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije prekovremeni rad za posledicu ima stotine hiljada smrti godišnje.

 Izvor: SmartLife / Unsplash / Christin Hume

Kompanije zbog nedostatka posla ili želje da budu bolji od konkurencije često prihvataju nerealne rokove, koji za posledicu imaju da njihovi zaposleni rade prekovremen, pod stresom. Upravo to je bila tema studije koju je sprovela Svetska zdravstvena organizacija.

Sve više od 55 sati nedeljno je rizično

Prema informacija koje su sakupili zaključili su je rad više od 55 sati nedeljno plaćenog posla rezultovao u 745.000 smrtnih slučajeva 2016. godine, što je veliki porast u odnosu na oko 590.000 2000. godine. Oko 398.000 ljudi je 2016. umrlo kao posledica moždanog udara, dok je oko 347.000 umrlo od srčanih problema.

Rudari
Rudari
Izvor: SmartLife / Unsplash / Pedro Henrique Santos

Prema rečima autora studije psihološki stres i promene u ponašanju poput nezdrave dijete, malo spavanja i smanjene fizičke aktivnosti su razlozi zbog kojih prekovremeni rad može da ima negativan uticaj na vaše zdravlje.

Moždani udar i oboljenja srca prednjače

Rad više od 55 sati nedeljno je opasan i povezuje se sa oko 35% većim rizikom moždanog udara i 17% većim rizikom oboljenja srca u poređenju sa radom od 35 do 40 sati nedeljno.

Možda će vas zanimati

Oko 9% svetske populacije radi prekovremeno i procenjuje se da je 2016. godine 488 miliona ljudi radilo više od 55 sati nedeljno.

Izveštaj ukazuje na do da je prekovremeni rad rizičniji od opasnosti na radu. U sve tri godine koje je studija obuhvatila (2000., 2010. i 2016.) prekovremeni rad je dovodio do više bolesti nego bilo koji drugi faktor rizika na poslu, uključujući izloženost kancerogenim materijama i nekorišćenje pojaseva u kolima tokom posla.

Brojke, nažalost rastu

Uticaj na zdravlje se progresivno pogoršava vremenom. Od 2000. do 2016. godine, broj smrti od bolesti srca uzrokovan prekovremenim radom se povećao 42%, a od moždanog udara 19%.

Ukoliko bi se ova statistika primenila na nešto poput alkohola ili lekova, verujemo da bi se desilo povlačenje neki proizvoda iz upotrebe ili njihovo ograničeno korišćenje. Nažalost, ipak je ovde u pitanju ljudski faktor šefa koji tera normalne radnike da rade više nego što bi trebali, iako to ima ozbiljan uticajna zdravlje zaposlenih.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Pročitajte i ovo:

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi