Prema istraživanju Svetske zdravstvene organizacije prekovremeni rad za posledicu ima stotine hiljada smrti godišnje.

Izvor: SmartLife / Unsplash / Christin Hume

Sve više od 55 sati nedeljno je rizično

Prema informacija koje su sakupili zaključili su je rad više od 55 sati nedeljno plaćenog posla rezultovao u 745.000 smrtnih slučajeva 2016. godine, što je veliki porast u odnosu na oko 590.000 2000. godine. Oko 398.000 ljudi je 2016. umrlo kao posledica moždanog udara, dok je oko 347.000 umrlo od srčanih problema.

Prema rečima autora studije psihološki stres i promene u ponašanju poput nezdrave dijete, malo spavanja i smanjene fizičke aktivnosti su razlozi zbog kojih prekovremeni rad može da ima negativan uticaj na vaše zdravlje.

Moždani udar i oboljenja srca prednjače

Rad više od 55 sati nedeljno je opasan i povezuje se sa oko 35% većim rizikom moždanog udara i 17% većim rizikom oboljenja srca u poređenju sa radom od 35 do 40 sati nedeljno.

Oko 9% svetske populacije radi prekovremeno i procenjuje se da je 2016. godine 488 miliona ljudi radilo više od 55 sati nedeljno.

Izveštaj ukazuje na do da je prekovremeni rad rizičniji od opasnosti na radu. U sve tri godine koje je studija obuhvatila (2000., 2010. i 2016.) prekovremeni rad je dovodio do više bolesti nego bilo koji drugi faktor rizika na poslu, uključujući izloženost kancerogenim materijama i nekorišćenje pojaseva u kolima tokom posla.

Brojke, nažalost rastu

Uticaj na zdravlje se progresivno pogoršava vremenom. Od 2000. do 2016. godine, broj smrti od bolesti srca uzrokovan prekovremenim radom se povećao 42%, a od moždanog udara 19%.

Ukoliko bi se ova statistika primenila na nešto poput alkohola ili lekova, verujemo da bi se desilo povlačenje neki proizvoda iz upotrebe ili njihovo ograničeno korišćenje. Nažalost, ipak je ovde u pitanju ljudski faktor šefa koji tera normalne radnike da rade više nego što bi trebali, iako to ima ozbiljan uticajna zdravlje zaposlenih.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.