KAKO JE NASTAO INTERNET: Američka vojska nije ni znala šta je stvorila i u šta će ARPANet prerasti | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAKO JE NASTAO INTERNET: Američka vojska nije ni znala šta je stvorila i u šta će ARPANet prerasti

Prošlo je više od 50 godina od njegovog osnivanja, a u vreme nastanka američka vojska nije ni slutila šta je stvorila...

 Motorola Edge 30 Pro (53).jpg Izvor: SmartLife / Motorola

Kako je internet izgledao davne 1969. godine, koja se vodi kao datum "rođenja" mreže svih mreža niko ne može sa sigurnošću da potvrdi, jer tadašnji izgled mreže nije dokumentovan na adekvatan način.

Takođe, neki će reći da je internet "rođen" već 1961, ali o tome nema pouzdanih informacija.

Možda će vas zanimati

Možda i ne znate da je internet svoje prve korake napravio u Americi?

Na svega četiri računara, povezana kablovskom vezom, američka vojska stvorila je Arpanet (akronim od Advanced Research Project Agency Network), prapretka današnjeg interneta.

Bila je to veza, dakle samo četiri računara, korišćena u istraživačke svrhe u jednoj univerzitetskoj laboratoriji, pod kontrolom Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država.

Tvorcem interneta smatra se Robert Tejlor.

Tokom 1966. godine. kad je radio za agenciju Ministarstva odbrane SAD koja je odgovorna za razvoj novih tehnologija za američku vojsku (nekada ARPA), Tejlor je predvodio kreiranje prve računarske mreže u svetu, koja je kasnije prerasla u internet.

 Kako je nastao internet
Robert Tejlor, naučnik i izumitelj interneta i personalnih računara.
Izvor: MONDO portal/YouTube/ScreenShot

Tejlor je pre toga, tačnije 1961. godine, bio projektni menadžer za NASA-u, a pomogao je Daglasu Engelbartu koji je u to vreme radio na razvoju modernog kompjuterskog miša. "Kako god pogledate, od pokretanja interneta do revolucije na polju ličnih računara, Bob Tejlor je bio ključni arhitekta modernog sveta", ocenila je istoričarka Stenford univerziteta Lesli Berlin.

Od 1969. godine, pa do promene internet protokola Arpanet se razvijao polako i nije imao previše "kontakta" sa spoljnim svetom. Tokom 1983. godine dogodio se možda i najznačajniji korak u razvoju interneta. Sa protokola  NCP (akronim od Network Control Protocol) prešlo se na TCP/IP protokol, (akronim od Transmission Control Protocol/Internet Protocol), odnosno na tehnologiju koja se i danas koristi.

Ovo je ubrzalo razvoj interneta i omogućilo njegovo brže širenje.

Do 1984. godine Arpanet je rastao u istraživačkim i laboratorijskim centrima širom Amerike, uglavnom na univerzitetima i u poslovnim korporacijama. U vreme kada je Apple predstavio Macintosh i kada je Microsoft radio na razvoju operativnog sistema za IBM i na Word programu, Arpanet je dostigao brojku od 1.000 umreženih mašina i tada je i preimenovan u internet.

The Sound of dial-up Internet
Izvor: willterminus

Dial-up internet konekcija u razvoju je bila od 1981. godine, a masovno je u svim delovima sveta, zajedno sa pištavim modemima i krčanjem telefonske veze počela da se koristi u periodu između 1989. i 1991. godine.

Do 1998. godine internet je zakoračio na gotovo sve kontinente i rasprostranio se po celom svetu. Tokom pomenute godine internetom je bilo povezano preko 50 miliona korisnika, koji su veze održavali sa preko 25 miliona servera.

Već do 2008. godine internet je povezao preko 440 miliona uređaja, na taj način spajajući preko milijardu korisnika na svetu! Tokom 2012. godine internet je koristilo već preko dve milijarde ljudi, a danas je na njega zakačeno preko 40 odsto svih domaćinstava na svetu, a njime se svakodnevno služi oko 47 odsto svetske populacije. U brojkama, to je preko 2.7 milijardi korisnika!

 Kako je nastao internet
ARPANET objavio prvu "mrežu svih mreža" na slici iz 1969. godine!
Izvor: ARPANET Maps/Twitter.

Sajtovi su stigli '90. godina XX veka

Razvoj internet sajtova započeo je tek početkom devedesetih godina prošlog veka, pa je 1993. godine postojalo tek oko 100 sajtova. Već 1996. bilo ih je preko 100 hiljada!

Do kraja 2012. godine registrovana su 634 miliona aktivna veb sajta!

Google: Sinonim za internet

Kompanija Google se na globalnoj mreži pojavila 1998. godine. U to vreme dnevno je beležila oko devet hiljada pretraga, što je na godišnjem nivou iznosilo oko 3.6 miliona. Sledećih devet godina, sa rastom interneta rasla je i popularnost Google pretraživača, pa je 2007. on dnevno ostvarivano oko 1.2 milijarde pretraga, što je na godišnjem nivou činilo preko 438 milijardi Google pretraga! Prošle godine Google se pohvalio da ima preko tri milijarde pretraga dnevno, a godišnje čak 1.2 triliona!

Danas Google broji preko 70.000 pretraga svake sekunde, odnosno 227 miliona za jedan sat i čak 5,4 milijarde pretraga dnevno!

Mejl: Novi standard komunikacije

Elektronska pošta razvijala se do 1971. godine, kada je konačno poslata prva mejl poruka. Mejlovi su bili idealna poslovna alatka, za šta se u početku samo i koristila, da bi kasnije "sišla u narod". Tačno 30 godina kasnije, 2001, slali smo oko 31 milijardu mejlova dnevno. Skoro polovina svih tadašnjih mejlova bila je spam. Već 2007. slali smo dva mejla u sekudi, što je broj ukupnih mejlova na dnevnom nivou povećalo na čak 170 milijardi!

Danas dnevno pošaljemo preko 300 milijardi mejlova, što znači da se svake sekunde pošalje preko 200 mejlova u celom svetu. Nažalost, više od 65 odsto svih mejlova je reklamno-propagandno smeće...

Društvene mreže

Razvoj društvenih mreža je fenomen koji još uvek izuzetno zaokuplja pažnju sociologa i psihologa, koji pokušavaju da odgonetnu tačnu formulu za njihov uspeh. Sve je počelo 2002. godine, pokretanjem servisa Friendster, koji je za prva tri meseca postojanja sakupio skoro četiri miliona korisnika. Onda je stigao MySpace (2003), kao i LinkedIn, dok je Facebook pokrenut 2004. Twitter smo ugledali 2006. godine, koji je danas privatna firma Ilona Maska, zapravo nije još, ali će verovatno biti. Friendster i MySpace su potonuli, ali je zato Facebook pravi hit i koristi ga preko dve milijarde ljudi, dok LinkedIn broji stotine miliona korisnika.

YouTube je stigao 2005. godine, a osnovao ga je bivši PayPal zaposleni i registrovao na adresi koju i danas koristi. Ovih dana preko milijardu pregleda na YouTube-u obavi se preko mobilnih platformi, a 72 sata video zapisa doda se na ovaj video sajt svakog minuta!

Instagram se pojavio 2010. godine, a danas se svakodnevno doda preko 95 miliona fotki i videa. Početkom septembra Instagram je i zvanično objavio da se baza korisnika popela na preko 1,4 milijardi i da mrežu aktivno koristi preko 500 miliona ljudi svaki dan...

Internet preko mobilnih uređaja

Krajem devedesetih prošlog veka WAP protokol omogućio je internet i na mobilnim telefonima. Počeci su bili vrlo skromni, sa jednostavnom grafikom i uglavnom tekstualnim sadržajima. Dolaskom GPRS-a počeli su da stižu bolji sadržaji i na mobilne platforme, a EDGE se pojavio nešto pre trećeg milenijuma.

Mreže treće generacije pojavile su se 2001. godine, a danas one pokrivaju oko 15 odsto svetske populacije. Sledeći korak su bile LTE/4G mreže, koje su se pojavile 2009. godine. a danas u Srbiji očekujemo 5G mrežu, da bi se od 2030. svuda pojavile i 6G mreže.

Sve one unapređuju se ne samo zbog industrije i lakšeg rada, nego i zbog internet servisa kakvi su prenos videa u realnom vremenu, streaming, kolaboracija i mnogi drugi.

Sećate li se vi svog prvog susreta sa internetom?

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Možda će vas zanimati

Ovo ne smete propustiti

Komentari 6

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Mrčela

Ja ne znam ko je napravio internet, ali znam da me je dns, na linuxu (ne znam kako je na windowsu, verovatno je gui), osedeo sa tim arpa upisima, još dok sam klinac bio.

LIMENI

Moraću razočarati poštovani auditorijum, internet je osmišljen i napravljen za internu upotrebu na Mašinskom Fakultetu u Beogradu početkom pedesetih godina prošlog veka.

Alekza

Svaka čast za članak, informativan, zanimljiv. Ako možeš još sličnih, bilo bi odlično. Možda čak i serijal o nekim zanimljivostima razvoja tehnologije.

Najnovije

Uređaji

Testovi