Saznajte zašto izvršni direktor hrvatske IT kompanije ne želi da ga cenzurišu, kako se naši programeri porede sa svetom, ali i šta ih je privuklo da dođu u Beograd.

Izvor: Q agency

SmartLife već neko vreme prati rad ove kompanije i svaki put kada smo je spominjali u pitanju je bila neka velika vest. Bilo da je u pitanju aplikacija koja lekarima daje uvid u stanje pacijenata, aplikacija za spajanje donora i pacijenta ili osnaživanje Google Flutter zajednice, Q Agency se zaista istakao na tržištu i stekao reputaciju kao poslodavac koji neke stvari radi potpuno drugačije od drugih i izuzetno vodi računa o zaposlenima.

Na pitanja zašto su rešili da dođu u Srbiju, šta je budućnost IT-a i kako stići do uspeha, za SmartLife je odgovarao Filip Ljubić, izvršni direktor kompanije Q Agency.

Sve veći broj IT firmi koje se bave razvojem softvera u različitim oblastima uspešno posluje u Srbiji i zemljama regiona. Osim "buma" u IT oblasti kod nas i u regionu, utisak je da je Balkan postao razvojni IT centar Evrope i sveta. Mnogobrojne velike kompanije otvorile su svoja predstavništva ovde i jasno je da nešto radimo dobro, tj. da im odgovara poslovanje u ovom delu sveta. Šta mislite da je doprinelo tome - kvalitet obrazovanja, talenat ljudi odavde, neka posebna želja za uspehom, povoljni uslovi poslovanja ili nešto sasvim drugo?

Mislim da nema prevelike razlike između ostatka sveta i ovog dela sveta. Mladi ljudi u zapadnom svetu završe fakultet, krenu da rade kao programeri, nakon šest meseci dobiju ponudu od druge firme, gde već postaju lead-ovi, pa postaju konsultanti, a za dve i po godine postaju menadžeri i više uopšte ne rade development. Jako mali broj ljudi na zapadu zapravo želi da radi development, jer je takav manjak resursa da svi jako brzo napreduju, zbog čega su počeli da se okreću drugim delovima sveta, ali to nije samo Balkan. Isto je i u Poljskoj, Češkoj, bivšem Sovjetskom savezu - to su sve fantastična tržišta gde IT firme cvetaju - a ovo što se kod nas dešava je trend svuda u svetu.

Iako smo kulturološki bliže zapadu, činjenica je da smo mnogo manji od zemalja bivšeg Sovjetskog saveza - Ukrajina ima više od 200.000 IT stručnjaka, što Hrvatska i Srbija kad se spoje neće nikada imati - pa ne bih rekao da smo mi centar developmenta za Evropu ili Ameriku, mislim da smo samo jedan mali točkić u tom sistemu.

Šta bi moglo da promeni to - da zaista postanemo centar IT sektora u svetu - da li je to uopšte moguće?

Teško, konkurencija je jako velika, a internet čini svet globalnim - danas bilo ko uz pomoć tutorijala, YouTube-a i čitanjem knjiga može postati dobar ako to zaista želi, pa mislim da će biti veoma teško nametnuti se.

Ono što nas čini drugačijim jeste da su ovde ljudi dosta pragmatični i praktični. Činjenica je da ćemo se mi lakše snaći nego neki drugi narodi, a to je u IT-u jako važno. Stalno nailaziš na problem i moraš ga nekako zaobići. Ako si stvarno kreativan - a ljudi sa ovih prostora su kroz istoriju postali kreativni da bi preživeli - onda ćeš biti dobar u tom poslu. Mi po kvalitetu jesmo iznad proseka, ali velika firma koja želi da otvori development centar i zaposli 5.000 ljudi će pre otići u Poljsku nego u Hrvatsku ili Srbiju, jer je Poljska mnogo veće tržište i veća zemlja. Dakle, mislim da nikada nećemo postati Meka i Medina, ali da nas ljudi više cene u proseku, to jeste, to vidim svaki dan.

Nedavno je vaša kompanija otvorila vrata programerima i IT-jevcima u Srbiji. Otkud odluka da dođete ovde i šta je doprinelo tome?

Morali smo početi da se širimo na neka druga tržišta. Mi nismo u Srbiju došli zbog biznisa - uopšte nemamo klijente u Srbiji, ali ni u Hrvatskoj - već zbog kvalitetnih i dobrih ljudi. Činjenica je da se taj sektor u Srbiji jako brzo razvio, pa ovde ima jako ozbiljnih firmi i pojedinaca koji rade ozbiljne stvari. Zbog toga nam je bila zanimljiva Srbija, ali i zbog blizine, istog jezika i slične kulture.

Došli ste u ekonomski vrlo nestabilnom trenutku zbog celokupne situacije u svetu. Videli smo da, dok su mnogi drugi sektori zakazali, IT je napredovao. Šta je to što su iz nedavnih događaja mogle da nauče IT kompanije? Kako su oni uticali na njihov razvoj ili pravac kretanja?

U javnosti postoji iskrivljena slika da je korona pomogla IT firmama, mislim da definitivno nije, sigurno je bilo puno teže nego pre. Međutim, to jeste sektor koji sam po sebi raste. Mi smo imali dve paralelne stvari - imali smo koronu, ali i one zemljotrese u Hrvatskoj, što je izazvalo psihozu u narodu. Ipak, uspeli smo da se skockamo i iz toga izađemo jači i ujedinjeniji, jer smo bili prisiljeni da pokrenemo neke stvari koje inače ne bi pokrenuli. Počeli smo da se bavimo ljudima i komunikacijom, počeli smo da snimamo videe i ljude obaveštavamo o tome šta se dešava i gde idemo - postali smo izuzetno transparentni pred ljudima. Sigurno je da danas ne bi bili tu gde jesmo da svega toga nije bilo, jer smo naučili koliko je bitno biti transparentan sa ljudima i koliko je važna komunikacija. Iako ćemo ove godine dovesti 200 novih ljudi, mi nećemo izgubiti na koheziji - i dalje smo jednako ujedinjeni, a ljudi su jednako zadovoljni kao pre. Ako se ne desi neki apokaliptični scenario, mislim da ćemo se mi kao firma snaći. Kako će se drugi nositi sa krizom koja dolazi? Mislim da će veći preživeti, manji će postati još manji, neke će preuzeti, a neki će propasti.

Da li će IT uprkos svemu ostati zanimanje budućnosti i da li je ta budućnost uopšte predvidiva?

Ako svet bude nastavio da se razvija u ovom smeru u kom se razvija, siguran sam da će potreba za IT-em biti sve veća i veća. Mi i dalje imamo užasno puno industrija i sektora koji tek treba da se digitalizuju. Na primer, bankarstvu tek prestoji velika industrijska revolucija, a iako su krenuli ka tome pre 10-ak godina, mislim da nisu ni blizu toga gde bi hteli da budu. Slična je situacija i u drugim industrijama. Ako pogledaš automobile pre pet ili šest godina, najobičniji kineski tablet je imao više funkcija i veći ekran od onog koji dobiješ u BMW 5-ici koju si platio 100.000 evra. Tako da, sve industrije koje možeš da zamisliš tek treba da se podignu na viši nivo, a za to je potrebna radna snaga u IT-u. Nisu to samo developeri, to su i dizajneri, UX, biznis analitičari, itd. - postoji 20 ili 30 različitih stručnjaka koji se bave time. Tako da mislim da će biti jako dobro IT firmama u sledećih 20 godina.