Ukoliko ste u poslednjih desetak godina pratili vesti o digitalnim valutama, sigurno ste u nekoliko slučajeva naišli na termin blockchain, tehnologiju na kojoj počivaju sve kriptovalute i još mnogo više od toga.

Izvor: SmartLife / NASA

Transparentnost

Pored toga, spisak transakcija je transparentan i javno dostupan. Zbog toga Bitcoin blockchain sadrži spisak transakcija, ali se u blockchain mogu upisivati i drugi podaci poput inventara neke kompanije, potpisanih ugovora i sličnih informacija.

Decentralizovana priroda Bitcoin blockchain mreže omogućava potpunu transparentnost, što znači da svako ko je čvor ili koristi neki od Blockchain explorer alata može da prati transakcije uživo kako se odvijaju. Kako svaki čvor ima svoju kopiju lanca koji se ažurira nakon dodavanja novog bloka, moguće je da pratite kretanje svakog Bitcoin novčića.

Jedan od dobrih primera je hakovanje velikih menjačnica koje su izgubile ogromne količine kripto novčića. Iako hakeri mogu biti anonimni, kao i novčanici na koje se novčići prebacuju, svaki Bitcoin je moguće pratiti, pa ukoliko neko želi da potroši ili pomeri ukradene novčiće, to se lako otkrije i dalje prati. Tako je FBI nedavno zaplenio 63 Bitcoin novčića od hakera koji je novčiće dobio tokom ransomware napada na američki naftovod. 

Bezbednost

Jedno od najčešćih pitanja koje se vezuje za kriptovalute, a samim tim i za blockchain tehnologije je bezbednost. Blockchain obezbeđuje sigurnost na nekoliko načina. Prvi i osnovni je linearno i hronološko dodavanje blokova na lanac, jer se oni uvek dodaju na „kraj“ lanca. Pozicija svakog bloka u lancu se naziva „visina“, i određuje se u zavisnosti od udaljenosti od prvog bloka. Ukoliko pogledate Bitcoin blockchain, u vreme pisanja teksta dodat je 688.190 blok, što je ujedno i njegova visina.

Kada se blok doda na kraj lanca, veoma je teško vratiti se i promeniti sadržaj bloka, osim ako se većina čvorova ne složi sa promenom. Naime, svaki blok ima svoj hash kod. Hash kodovi se kreiraju korišćenjem kompleksnih matematičkih funkcija koje pretvaraju digitalne informacije u niz brojeva i slova. Da bi se blok dodao na kraj lanca, on mora da ima svoj hash kod, kao i hash svakog bloka pre njega, što je veoma bitno za bezbednost mreže.

Na primer ako haker hoće da izmeni blockchain i ukrade Bitcoin od vlasnika, on mora da promeni svoju kopiju bloka. Međutim, pre dodavanja bloka u niz, svi čvorovi proveravaju hash novog bloka i da li se on slaže sa prethodnim. Kada svi provere svoje informacije i primete da se jedna kopija razlikuje, jasno je da će ona biti odbačena kao nevalidna.

Takozvani 51% napad

Konsenzus čvorova pri dodavanju novog bloka se postiže prostom većinom. Kada svi uporede svoje kopije sa hash kodom novog bloka, ukoliko postoji validacija 51% nodova, blok se dodaje na kraj niza. Teoretski, ukoliko bi neko kontrolisao 51% nodova, mogao bi da upisuje blokove po svom nahođenju, i onda bi njihova kopija postala kopija većine, a samim tim i validni lanac. Da bi neko to postigao sa blockchain mrežom neke od većih kriptovaluta kao što su Bitcoin ili Ethereum, bila bi mu potrebna ogromna količina novca i resursa, jer bi morali da ponovo upisuju sve blokove, koji bi imali nove hash kodove i vremenske oznake.

U slučaju pomenutih, velikih mreža, ovo je praktično neizvodljivo i neisplativo, ali se „51% napadi“ često dešavaju sa blockchain mrežama manjih kriptovaluta koje nemaju mnogo čvorova, pa je postizanje 51% konsenzusa moguće uz mnogo manje investicije.

Zarada

Da bi se blockchain mreža održavala potrebni su pomenuti nodovi - čvorišta. Da bi se novi blok ubacio na kraj lanca, potrebno je njegovo kreiranje i verifikovanje njegovog hash koda, zajedno sa hash kodovima prethodnih blokova, što zahteva ogromnu količinu specifične računarske snage. Kada se blok verifikuje, onaj čvor koji ga je verifikovao dobija nagradu u vidu određene količine Bitcoin novčića.

Upravo taj sistem nagrada za uspešno kreiran i verifikovani blok je ono što privlači „rudare“ da se uključe u proces verifikacije. Specifičan hardver, posebno grafičke karte su jako efikasne u procesu rešavanja ovih kompleksnih zadataka, pa zbog toga svaki put kada vidite „farme“ kriptovaluta vidite gomile grafičkih karti, ili specifičan hardver koji se naziva ASIC miner, napravljen samo za rudarenje.

Pošto samo jedan rudar dobija nagradu za svaki novi blok, rudari se udružuju u takozvane pool-ove, te zajedničkim snagama spajaju svoju računarsku snagu. Na ovaj način se nagrada od svakog iskopanog bloka deli među članovima pool-a, prema uloženoj računarskoj snazi. Primera radi, ako je ukupna računarska snaga pool-a 1 Th/s a vaši rigovi omogućavaju oko 500 Mh/s, za svaki iskopani blok, vi ćete dobiti 0,0005% nagrade. Međutim kako nagrade nisu male, a velika snaga pool-a znači i veću verovatnoću kopanja blokova, u zavisnosti od snage grafika u vašim rigovima, možete sa velikom tačnošću izračunati kolika će vam zarada biti na dnevnom nivou.

Uostalom, koliko je isplativo rudariti kriptovalute, postalo je jasno kada policije širom sveta umesto plantaža droge nailaze na farme za rudarenje kriptovaluta.