Ako je vaš nalog među hakovanim nemojte to shvatati olako i poslušajte savete stručnjaka za sajber bezbednost.

Poslednje otkrivanje ličnih podataka više od 533 miliona korisnika Facebook mreže još jednom nas na teži način uči da bi trebalo da povedemo računa o tome šta delimo i sa kim od naših privatnih, onih najličnijih podataka.

U Facebook bezbednosnom problemu još 2019. godine došlo je do krađe podataka svih pomenutih korisnika, a saznanja o postojanju sređene baze tih podataka pojavili su se početkom 2021. godine, da bi početkom aprila svi ti podaci bili dostupni onlajn svima (koji imaju link do foruma na kojem su objavljeni.

Prema istraživanju kompanije Kaspersky više od 46% kompanija tokom 2020. godine imala je problem makar s jednim napadom ili curenjem podataka, pa je briga o zaštiti podataka postala glavna IT briga za čak 60 procenata kompanija.

Vrlo je slično i sa ličnim podacima običnih korisnika, koji su žrtve poslednjeg, verovatno najvećeg curenja podataka u okviru Facebook mreže ikad. Kako bi bolje razumeli šta sve loše može da se dogodi kontaktirali smo stručnjake ove kompanije da nam objasne zašto je ovakvo curenje podataka važno na formiranje naših budućih onlajn navika, posebno u vezi sa privatnošću.

“Nimalo ne bismo bili iznenađeni, ako bismo ustanovili da napadači koriste informacije preuzete curenjem podataka Facebook korisnika za fišing napade, pre svega“, rekao je za SmartLife Dimitrij Galov, ekspert sajber sigurnosti u ruskoj kompaniji. “Hakeri ili prosto zlonamerni korisnici sad su u mogućnosti da pošalju fišing napad korisniku sa mejla kojem on veruje - koristeći se mejl adresom iz procurelih podataka. Takođe, napadači mogu da, koristeći se procurelim ličnim podacima, oponašaju osobe kojima korisnik veruje i nanesu mu neku vrstu štete“.

Podsećamo vas da je u Srbiji aktuelan i niz prevara baš sa Facebook nalozima, koje smo detaljno opisali i predstavili pomoću slika nakon što je haker preuzeo kontrolu nad jednim nalogom koji nam je poznat.

“Da biste ostali bezbedni ne nasedajte na mejlove koje ne očekujete, a zvuče vam neobično, iznenađujuće ili previše dobro da bi bili istiniti čak i ako dolaze od poznanika ili osobe kojoj verujete“, savetuje Galov i dodaje: “Nikad ne klikćite na linkove u mejlovima na prvu i apsolutno ih uvek proverite - isto važi i za pažljivo čitanje i uočavanje gramatičkih i pravopisnih grešaka u mejlu“.

Stručnjak poručuje da bi najbolje bilo da ograničimo broj ličnih podataka na društvenim mrežama, o čemu je SmartLife već pisao, pa posetite i taj tekst. Za pravilno konfigurisanje naloga na društvenim mrežama, koji će vam omogućiti da podelite minimum ličnih podataka možete da koristite i bezbedan i besplatan onlajn alat za tu svrhu. Podesite opcije privatnosti na nivo koji želite, odaberite platformu i pratite uputstva korak po korak kako sve da podesite tako da bude najbolje po vas.

I korisnici Facebook mreže žrtve su nedavnog curenja podataka iz prethodnog napada na tu društvenu mrežu - preko 160.000 korisnika. Ako želite da ustanovite da li je i vaš nalog u opasnosti posetite link za proveru, a onda pročitajte i naše savete kako da zaštitite Facebook nalog.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.