Na Marsu se svakog jutra pojavljuje neobičan oblak koji može da dostigne dužinu od čak 1.800 kilometara, a zatim nestane za svega nekoliko sati. Naučnici godinama pokušavaju da objasne ovu pojavu, a novo istraživanje ukazuje na proces koji do sada nikada nije primećen u atmosferi neke planete.
Ovaj oblak prvi put je uočen 2018. godine, na snimcima evropske sonde Mars Express. Pojavljuje se iznad vulkana Arsia Mons, visokog oko 18 kilometara, tokom proleća na južnoj hemisferi Marsa.
Naknadnom analizom starih fotografija otkriveno je da se ista pojava može videti još na snimcima NASA-ine misije Viking 2 iz sedamdesetih godina. Ipak, dugo je prolazila neprimećeno jer se oblak formira u zoru i nestaje za manje od tri sata. Mnoge svemirske kamere taj deo Marsa snimaju tek popodne.
Iako se pojavljuje iznad ogromnog vulkana, oblak nema veze sa vulkanskom aktivnošću. Arsia Mons nije aktivan, a odgovor se, prema novom istraživanju objavljenom u časopisu Nature Geoscience, krije u neobičnom načinu zamrzavanja vodene pare.
Na Zemlji oblaci uglavnom nastaju kada se vodena para hladi i kondenzuje na sitnim česticama prašine, soli ili polena. Naučnici su dugo pretpostavljali da se nešto slično događa i na Marsu, ali računarski modeli nisu uspevali da objasne ogromnu dužinu oblaka.
Ispostavilo se da ključnu ulogu možda ima proces poznat kao homogena nukleacija. On omogućava da se vodena para pretvori direktno u sitne čestice leda, bez prisustva prašine.
Za tako nešto potrebna je izuzetno visoka vlažnost vazduha, više od 100.000 puta veća od one koju doživljavamo na Zemlji.
Takvi uslovi nastaju kada vetrovi naiđu na Arsia Mons i pokrenu snažan talas u atmosferi. On za nekoliko minuta podiže vlažan vazduh na veću visinu, gde temperatura naglo pada. Za samo deset minuta vazduh može da se ohladi za oko 30 stepeni Celzijusa.
Na visini od približno 45 kilometara, gde ima znatno manje prašine, vodena para se zamrzava i stvara karakterističan izduženi oblak.
Kada su istraživači ovaj proces uključili u računarski model, prvi put su uspeli da reprodukuju njegov dugačak rep.
Ipak, naučnici naglašavaju da su potrebna dodatna posmatranja kako bi se objašnjenje potvrdilo. Otkriće bi moglo da pomogne i u razumevanju nastanka oblaka u atmosferama Venere i Zemlje.
Astrofizičar Horhe Ernandes Bernal, koji godinama proučava ovu pojavu, upozorava i da bi buduće promene Marsove klime mogle da dovedu do njenog nestanka. Prema njegovim rečima, čak bi i pokušaji prilagođavanja Marsa uslovima pogodnim za život mogli zauvek da promene ovaj jedinstveni prizor.
