- Astronomi su oko belog patuljka HS 0209+0832 pronašli tragove koji ukazuju na moguću planetu 'druge generacije', nastalu od materijala izbačenog pri smrti zvezde.
- U atmosferi belog patuljka otkriven je neuobičajeno visok niobijuma, a TESS je zabeležio pravilne promene sjaja na svakih 4,4 dana.
- Ako se potvrdi, to bi bio prvi konkretan dokaz da planeta može nastati nakon smrti svoje zvezde.
Može li planeta da nastane tek nakon što njena zvezda umre? Astronomi su pronašli dosad najsnažnije tragove upravo takvog sveta - moguće planete "druge generacije", nastale od materijala koji je zvezda odbacila tokom svoje smrti.
Takve planete teoretski su predviđene pre više od 15 godina, ali naučnici do sada nisu imali konkretne dokaze da zaista postoje. Novi trag pronađen je oko belog patuljka HS 0209+0832, čija je neobična atmosfera astronomima dugo predstavljala misteriju.
Beli patuljci su mala i izuzetno gusta jezgra koja ostaju nakon što zvezde poput našeg Sunca iscrpe gorivo, nabubre u crvene džinove i odbace spoljne slojeve. Teži elementi u atmosferi belog patuljka brzo tonu ka njegovoj unutrašnjosti, pa njihovo prisustvo obično znači da materijal i dalje stiže iz njegove okoline.
Kada je svemirski teleskop Hubble još 1999. godine posmatrao HS 0209+0832, astronomi su u njegovoj atmosferi primetili neobičnu mešavinu elemenata. Nova analiza tih podataka sada je otkrila posebno neobičan detalj - veoma malo silicijuma, ali veliku količinu niobijuma.
Niobijum je redak metal koji do sada nije primećen u ovakvom okruženju. Još važnije, može da nastane procesom sporog hvatanja neutrona tokom kasnih faza života zvezde, pre nego što od nje ostane beli patuljak.
Tu nastaje zanimljiva mogućnost. Materijal obogaćen niobijumom mogao je da bude izbačen dok je zvezda prolazila kroz završne faze života, a zatim da se od njega formira nova planeta. Beli patuljak bi sada mogao da privlači deo materijala iz atmosfere tog sveta, ostavljajući trag niobijuma na svojoj površini.
"Feniks se ponovo rađa iz pepela svog prethodnika, a ova planeta je formirana iz pepela zvezde", objasnio je Džejmi Vilijams, astronom sa Univerziteta u Voriku i član istraživačkog tima.
Još jedan trag ukazuje na planetu druge generacije
Hemijski sastav nije jedini trag. Istraživači su analizirali i podatke NASA-inog svemirskog teleskopa TESS, namenjenog potrazi za egzoplanetama, i otkrili da se sjaj belog patuljka menja u pravilnom ciklusu od 4,4 dana.
Takva promena je suviše spora da bi se jednostavno objasnila rotacijom samog belog patuljka. Jedno od mogućih objašnjenja jeste gasoviti džin koji kruži veoma blizu njega, na udaljenosti od oko šest miliona kilometara.
Ako se njegovo postojanje potvrdi, planeta bi mogla da predstavlja prvi konkretan dokaz mehanizma o kojem astronomi razmišljaju godinama. Umesto da preživi smrt svoje zvezde, ovaj svet mogao je da nastane tek nakon nje, od materijala koji je zvezda prethodno izbacila u svemir.
Zifan Lin, planetarni naučnik sa Univerziteta u Vašingtonu koji nije učestvovao u istraživanju, smatra da novi rezultati prvi put pružaju dokaze koji ukazuju upravo na takav način nastanka planeta, prenosi RTS.
Astronomi već znaju da neke planete mogu da prežive dramatične promene svojih zvezda. Jedan od poznatih primera je gasoviti džin Hala, čije je postojanje pokazalo da svetovi u određenim okolnostima mogu da opstanu nakon širenja matične zvezde.
Nova studija otvara još neobičniju mogućnost - da smrt zvezde ne mora da predstavlja samo kraj njenog planetarnog sistema, već i početak novog.
To pitanje jednog dana čeka i naš Sunčev sistem. Sunce će za nekoliko milijardi godina postati crveni džin i dramatično promeniti svoje neposredno okruženje, pre nego što na kraju ostane beli patuljak. Svetovi poput mogućeg "feniksa" oko HS 0209+0832 zato bi mogli da pokažu šta sve može da se dogodi dugo nakon smrti zvezde.
