Astrofizičari su na udaljenoj gasovitoj planeti WASP-127b otkrili ekstremno brzo strujanje atmosfere, koje se na ekvatoru približava brzini od neverovatnih 33.000 kilometara na čas. To je oko 16 puta brže od najjačih vetrova zabeleženih na Neptunu, vetrovitom rekorderu našeg Sunčevog sistema.
WASP-127b, udaljen oko 520 svetlosnih godina od Zemlje, veoma je neobična planeta. Iako je oko 1,31 put šira od Jupitera, njena masa iznosi svega šestinu Jupiterove, dok joj je prosečna gustina tek desetina gustine vode.
Planeta kruži izuzetno blizu svoje zvezde, na udaljenosti od svega 0,048 astronomskih jedinica, pa njena godina traje samo 4,18 zemaljskih dana, piše Science Daily.
Upravo njena "pufnasta" i proširena atmosfera omogućila je naučnicima da detaljno prouče šta se u njoj događa. Za posmatranje su koristili CRIRES+ spektrograf na Veoma velikom teleskopu Evropske južne opservatorije (ESO) u Čileu.
Naučnici, međutim, nisu direktno posmatrali oblake kako jure oko planete. Umesto toga, pratili su svetlost koja prolazi kroz njenu atmosferu i pomoću Doplerovog efekta analizirali kretanje molekula vodene pare i ugljen-monoksida.
Rezultati su pokazali dva različita signala. Jedan deo atmosferskog gasa kretao se ka Zemlji, dok se drugi udaljavao približno istom brzinom. Upravo ta simetrija ukazuje na postojanje izuzetno snažne ekvatorijalne vazdušne struje.
Direktna analiza signala pokazala je brzinu mlaza od 7,7 kilometara u sekundi, odnosno oko 27.700 kilometara na čas. Međutim, detaljniji model različitih delova atmosfere pokazao je da ekvatorijalno strujanje dostiže gotovo 9 kilometara u sekundi, odnosno približno 33.000 kilometara na čas.
Ovakvo strujanje je nadzvučno čak i u vreloj atmosferi ove planete. Ipak, WASP-127b je gasoviti džin bez jasno definisane čvrste površine, pa ove vetrove ne treba zamišljati kao ekstremnu verziju oluje kakvu bismo doživeli na Zemlji.
Značaj otkrića na WASP-127b nije sam rekord. Mnogo važnije je što su naučnici uspeli da izvuku prostorne informacije o vremenskim uslovima na planeti koju teleskopi ne mogu čak ni da jasno razaznaju.
Zapravo, WASP-127b se sa Zemlje praktično vidi kao jedna svetla tačka. Uprkos tome, naučnici su pomoću kretanja molekula uspeli da razlikuju suprotne strane njene atmosfere i počnu da stvaraju svojevrsnu vremensku mapu sveta udaljenog 520 svetlosnih godina.
