U dalekim predelima našeg Sunčevog sistema, iza najudaljenije planete Neptuna, nalazi se mnoštvo ledenih i pustih nebeskih tela. Među tim objektima, samo je patuljasta planeta Pluton bila poznata po tome da poseduje atmosferu - do sada.
Astronomi su identifikovali još jedan objekat iz ovog područja, prečnika oko 500 km, koji ima atmosferu. Ovo otkriće sugeriše da neka od ovih usamljenih tela mogu biti znatno dinamičnija nego što se ranije mislilo, a istraživači sada pokušavaju da utvrde šta je tačan uzrok.
Ova tela se nazivaju transneptunski objekti, a ovaj nosi oznaku (612533) 2002 XV93. On kruži oko Sunca na približno istoj udaljenosti kao Pluton, ali je znatno manji od njega i Erisa, dve najveće patuljaste planete u ovom pojasu.
Atmosfera ovog objekta je fascinantna: procenjuje se da je oko 5 do 10 miliona puta ređa od Zemljine, i oko 50 do 100 puta ređa od već retke Plutonove atmosfere. Naučnici veruju da bi u njoj dominiraju metan, azot ili ugljen-monoksid.
"Otkriće sugeriše da neka mala ledena tela u spoljašnjem Sunčevom sistemu možda nisu potpuno neaktivna ili nepromenljiva, kako se ranije pretpostavljalo", izjavio je astronom Ko Arimacu, šef Astronomske opservatorije Išigakidžima i glavni autor studije objavljene u časopisu Nature Astronomy.
Njegov kolega Juniči Vatanabe dodaje da se ranije smatralo da atmosfera jednostavno ne može da postoji na tako malom objektu. Prema njegovim rečima, ovo sugeriše da čak i u udaljenom, hladnom svetu postoje dinamike koje nismo zamišljali.
Istraživači su izneli dva moguća objašnjenja za ovaj fenomen. Prvo je da se radi o trajnoj atmosferi koja se održava putem kriovulkanizma, gde gasovi cure iz unutrašnjosti kroz pukotine na površini.
"To ne bi bio vulkan kao na Zemlji, sa rastopljenom stenom, već hladna verzija ledenog sveta koja uključuje isparljive gasove i led", objasnio je Arimacu.
Druga opcija je da je atmosfera privremena, izazvana gasovima koji su se oslobodili kada je drugi manji objekat relativno nedavno udario u XV93. Ako je nastala udarom, ona bi mogla da nestane tokom narednih godina, ali ako opstane, to će biti jasan znak kontinuiranog unutrašnjeg snabdevanja.
Ovaj svet verovatno potiče iz ranog perioda Sunčevog sistema, pre više od 4,5 milijardi godina. Naučnici su ga proučavali pomoću teleskopa u Japanu tokom zvezdane okultacije - trenutka kada telo prođe ispred udaljene zvezde i privremeno zaklanja njenu svetlost, prenosi N1info.
U vreme posmatranja, XV93 se nalazio na oko 5,5 milijardi kilometara od Sunca. To je oko 37 puta veća udaljenost nego između Zemlje i Sunca, a njegovoj orbiti je potrebno punih 247 godina da se završi.
Istraživači priznaju da je trenutno ime (612533) 2002 XV93 teško pamtljivo. "Unutar našeg tima obično smo ga zvali jednostavno XV93, što je praktično, ali priznajem ne baš uzbudljivo", kaže Arimacu.
On dodaje da bi bio srećan kada bi objekat dobio ime povezano sa okinavskom mitologijom, poput božanstva Amamikju. Ipak, zvanično imenovanje zavisi od procedura Međunarodne astronomske unije, dok naučna zajednica nastavlja da prati ovaj hladni svet koji je uspeo da iznenadi sve.
