Ekipa MobIT-a prisustvovala je zanimljivom predavanju o bezbednosti dece na internetu. Pogledajte o čemu se radi i proverite šta se dešava na računaru vašeg deteta!
Kaspersky Lab je na MWC 2015 kongresu u Barseloni održao panel diskusiju i pradavanje na temu zaštite podataka na netu, ali i bezbednost dece i svih drugih koji danas koriste bilo koji vid "kačenja" na internet. Na panelu su sa prisutnim novinarima svoje mišljenje o ovom problemu razmenili Dženis Ričardson, viši savetnik u Evropskoj školskoj mreži i ko-osnivač mreže Insafe i Eugen Kasperski, predsednik upravnog odbora i glavni izvršni direktor kompanije Kaspersky Lab.
Vreme interneta oblikovalo je nova igrališta, koja nisu „opipljiva“, jer deca se igraju onlajn. Nažalost, pretnje po emocije dece, njihovu svest, pa i fizičko stanje su više izražene nego na pravom igralištu.
Situacija je teška zbog više faktora - politička situacija je komplikovana, ekonomska situacija, takođe, ali tema o kojoj će se sve više pričati jeste zaštita identiteta na internetu, posebno dece. Kaspersky Lab je na MWC 2015 kongresu održao panel diskusiju i predavanje baš na tu temu, zaštita dece na internetu i sajber pretnji uperene protiv dece.
Trenutno se formira „mobilna generacija“ ljudi, koja je izložena sajber kriminalu i sajber maltretiranju. Ljudi su promenili način života i „mobilna generacija“ komunicira sve više preko mobilnih uređaja i onlajn način života postao je sasvim uobičajena svakodnevica, dopadalo se to roditeljima ili ne. Smartfon je zamenio igračke, pisma, načine na koje smo komunicirali pre pametnih telefona, a internet je neraskidiva karika u onlajn načinu komunikacije. U odnosu na 2010. godinu u Evropskoj uniji broj mladi uzrasta od devet do 16 godina koji koristi mobilne uređaje porastao je za do 30 odsto! Preko 46 odsto mladih tog uzrasta koristi laptop za onlajn konekciju, 41 odsto koristi mobilni sa internetom, a u čak 66 odsto slučajeva cena je odlučujući faktor da li će dete imati pristup mobilnom internetu ili ne.
U Danskoj je čak trećina ispitane dece tokom 2014. godine uzrasta do tri godine bila povezana na internet i redovno bila onlajn. Mlađi od osam godina sami preuzimaju besplatne aplikacije, gledaju video i igraju igre, tinejdžeri idu na društvene mreže i dopisuju se, strimuju video i traže rešenja za domaće zadatke.
Nažalost, bezbednost te dece dovedena je u pitanje, jer roditelji nemaju vremena ili zanemaruju činjenicu da decu treba učiti da bezbedno koriste internet. Bezbednost dece na internetu je sve veći problem i mnogi roditelji koji su ga svesni ne znaju pravi način kako da zaštite svoju decu.
U Interpolu, u odeljenju koje se bavi zaštitom dece, šokirani su poslednjim primerima zloupotrebe dece na internetu, koji uključuju iznudu novca i izlaganje pornografskim sadržajima. Zabeleženo je nekoliko slučajeva iznude novca od dece preko interneta, kojoj je prećeno osetljivim podacima koje su zlonamerne osobe otkrile, nakon kojih su ta deca izvršila samoubistvo iz straha ili zbog nekog drugog razloga. Ovi slučajevi zabeleženi su u Kanadi, Velikoj Britaniji, SAD, ali i mnogim drugim zemljama.
Deca se ne rađaju digitalno pismena, niti znaju da se zaštite od onlajn maltretiranja, kao ni da ga prepoznaju, što dovodi do različitih problema, koji se u najgorem slučaju završavaju pogubno i po dete i po roditelje. Nažalost, samo nešto manje od četvrtine roditelja svesno je problema da ne znaju šta tačno njihova deca rade na internetu i ne znaju kako da ih zaštite od loših uticaja.
Najgori sadržaji koji se „plasiraju“ nezaštićenoj deci i mladima su različiti sumnjivi i nezaštićeni četovi, pornografija, internet kockanje, prodaja oružja, necenzurisani sadržaji za njihov uzrast, nasilje, alkohol, duvan, droga itd. Zbog vremena u kojem živimo slanje slika je postalo sasvim uobičajena stvar - Snapchat, Viber, Messenger, WhatsApp - i često se dešava da mladi, čak i deca šalju svoje obnažene fotografije jedni drugima, kao znak pažnje, ljubavi, zajedništva… Kad do raskida ili svađe dođe obnažene slike počinju da se pojavljuju na netu, kao znak osvete recimo, što dovodi do šoka, javne sramote i mnogobrojnih psiholoških i socioloških problema. Deca ne razgovaraju sa roditeljima o ovakvim situacijama, jer se plaše njihovih osuda, zabrane interneta, smartfona ili računara i sama pokušavaju da reše problem. Takva deca, jedino što mogu jeste da sve podnesu sama, ako su sposobna, da se jave javnim ustanovama radi rešenja problema (SOS linije) gde ostaju anonimna ili dolazi do povlačenja u sebe, samopovređivanja ili čak najgoreg ishoda. Ovaj i te kako porodičan problem, o kojem bi dete trebalo da priča prvo s roditeljima, potraži savet ili rešenje, pretvara se u očajničku potragu za novim identitetom, potragom za rešenjem i novim dokazivanjem, koji po nekom pravilu u određenom broju slučajeva ne završi na pravi način.
Istraživanje sprovedeno u Irskoj, gde je sajber maltretiranje bilo izuzetno visoko, za godinu dana nakon opsežnog istraživanja i aktivacije velikog broja kampanja, rada s roditeljima, nastavnicima i decom, kao i većim angažovanjem socijalnih ustanova došlo je do radikalnog smanjenja broja maltretiranja dece na netu. Nažalost, regija bivše Jugoslavije nije obuhvaćena istraživanjem, pa informacija o tome nema.
Čak 12 odsto svih devojčica na netu je pretrpelo neki oblik onlajn nasilja, dok je kod dečaka taj broj nešto manji i iznosi oko devet odsto. Ovde dodajmo i to da samo 12 odsto roditelja koristi softver da otkrije, prati i razume šta njihova deca gledaju na internetu. Oko četvrtine roditelja nije bilo svesno dečijeg problema sa sajber maltretiranjem izuzetno dugo, dok petina roditelja ne preduzima ništa da zaštiti decu od internet nasilja i praćenja nedoličnih sadržaja.
Rešenje je u edukaciji, većem poverenju između dece i roditelja, korišćenju internet i programskih alata za zaštitu dece, ali i pomoć provajdera interneta u postavljanju različitih filtera, ograničavanja dostupnosti lošeg uticaja i sličnih sadržaja na decu. Takođe, ključna je saradnja svih karika, a posebno bi trebalo da se aktiviraju socijalne službe i javne ustanove koje na sebe treba da preuzmu ulogu edukatora i onoga ko podiže svest o tome šta je loše po decu na internetu.
Bez obzira na to što Kaspersky Lab nudi svoje rešenje za zaštitu dece na netu, ono samo po sebi nije dovoljno, jer roditelji i deca moraju da pričaju i druže se više. Onlajn igrališta trebalo bi zameniti šetnjama, druženjem s decom u „pravom“ životu, ipak ograničiti upotrebu interneta i tehnologije u ranom uzrastu i truditi se što više oko edukacije i pričati sa decom o lošim aspektima interneta i mobilnosti. Nažalost, danas tehnologija oblikuje nas, a ako se roditelji aktivno ne uključe u odgajanje „mobilne generacije“ kojoj njihova deca pripadaju, hteli to da priznaju ili ne, tako će i ostati. Još jedan odličan savet jeste da svojim primerom roditelji deci pokažu kako bi trebalo da se ponašaju onlajn.
Deca će nakon javnog sramoćenja lako promeniti mesto stanovanja ili školu, sa pretrpljenim šokom i traumom, ali „internet sramota“ nikad neće prestati da ih progoni - internet ne zaboravlja, roditelji i deca bi trebalo to dobro da znaju!
Više informacija o sajber nasilju i savetima o tome kako se boriti protiv njega može se pronaći na edukativnom portalu kompanije Kaspersky Lab kids.kaspersky.com Pratite nas, tražite#MobIT_MWC15oznaku i budite na našo Facebook,Twitter iInstagramstranici za video, slike i izveštaje!
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
