Internet: Nekad i sad | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Internet: Nekad i sad

Prošlo je više od 40 godina od njegovog osnivanja. U vreme nastanka neta američka vojska nije ni slutila šta je stvorila. Prošetajte se kratkom istorijom "mreže svih mreža".

 Izvor: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Kako je internet izgledao davne 1969. godine, koja se vodi kao datum "rođenja" mreže svih mreža niko ne može sa sigurnošću da potvrdi, jer tadašnji izgled mreže nije dokumentovan na adekvatan način. Takođe, neki će reći da je internet "rođen" već 1961, ali o tome nema pouzdanih informacija.

Možda i ne znate da je internet svoje prve korake napravio u Americi? Na svega četiri računara, povezana kablovskom vezom, američka vojska stvorila je Arpanet (akronim od Advanced Research Project Agency Network), pra pretka današnjeg interneta. Bila je to veza, dakle samo četiri računara, korišćena u istraživačke svrhe u jednoj univerzitetskoj laboratoriji, pod kontrolom Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država.

Od 1969. godine, pa do promene internet protokola Arpanet se razvijao polako i nije imao previše "kontakta" sa spoljnim svetom. Tokom 1983. godine dogodio se možda i najznačajniji korak u razvoju interneta. Sa protokola  NCP (akronim od Network Control Protocol) prešlo se na TCP/IP protokol, (akronim od Transmission Control Protocol/Internet Protocol), odnosno na tehnologiju koja se i danas koristi. Ovo je ubrzalo razvoj interneta i omogućilo njegovo brže širenje.

Do 1984. godine Arpanet je rastao u istraživačkim i laboratorijskim centrima širom Amerike, uglavnom na univerzitetima i u poslovnim korporacijama. U vreme kada je Apple predstavio Macintosh i kada je Microsoft radio na razvoju operativnog sistema za IBM i Word programu, Arpanet je dostigao brojku od 1.000 umreženih mašina i tada je i preimenovan u internet.

Dial-up internet konekcija u razvoju je bila od 1981. godine, a masovno je u svim delovima sveta, zajedno sa pištavim modemima i krčanjem telefonske veze počela da se koristi u periodu između 1989. i 1991. godine.

Do 1998. godine internet je zakoračio na gotovo sve kontinente i rasprostranio se po celom svetu. Tokom pomenute godine internetom je bilo povezano preko 50 miliona korisnika, koji su veze održavali sa preko 25 miliona servera.

Već do 2008. godine internet je povezao preko 440 miliona uređaja, na taj način spajajući preko milijardu korisnika na svetu! Tokom 2012. godine internet je koristilo već preko dve milijarde ljudi, a danas je na njega zakačeno preko 40 odsto svih domaćinstava na svetu, a njime se svakodnevno služi oko 47 odsto svetske populacije. U brojkama, to je preko 2.7 milijardi korisnika!

Sajtovi su stigli devedesetih godina XX veka
Razvoj internet sajtova započeo je tek početkom devedesetih godina prošlog veka, pa je 1993. godine postojalo tek oko 100 sajtova. Već 1996. bilo ih je preko 100 hiljada! Do kraja prošle godine (2012) registrovana su 634 miliona aktivna veb sajta!

Google: Sinonim za internet!

Kompanija Google se na globalnoj mreži pojavila 1998. godine. U to vreme dnevno je beležila oko devet hiljada pretraga, što je na godišnjem nivou iznosilo oko 3.6 miliona. Sledećih devet godina, sa rastom interneta rasla je i popularnost Google pretraživača, pa je 2007. on dnevno ostvarivano oko 1.2 milijarde pretraga, što je na godišnjem nivou činilo preko 438 milijardi Google pretraga! Prošle godine Google se pohvalio da ima preko tri milijarde pretraga dnevno, a godišnje čak 1.2 triliona!

Mejl: Novi standard komunikacije
Elektronska pošta razvijala se do 1971. godine, kada je konačno poslata prva mejl poruka. Mejlovi su bili idealna poslovna alatka, za šta se u početku samo i koristila, da bi kasnije "sišla u narod". Tačno 30 godina kasnije, 2001, slali smo oko 31 milijardu mejlova dnevno. Skoro polovina svih tadašnjih mejlova bila je spam. Već 2007. slali smo dva mejla u sekudi, što je broj ukupnih mejlova na dnevnom nivou povećalo na čak 170 milijardi! Danas dnevno pošaljemo preko 300 milijardi mejlova, što znači da se svake sekunde pošalje preko 200 mejlova u celom svetu. Nažalost, više od 65 odsto svih mejlova je reklamno-propagandno smeće...

Društvene mreže
Razvoj društvenih mreža je fenomen koji još uvek izuzetno zaokuplja pažnju sociologa i psihologa, koji pokušavaju da odgonetnu tačnu formulu za njihov uspeh. Sve je počelo 2002. godine, pokretanjem servisa Friendster, koji je za prva tri meseca postojanja sakupio skoro četiri miliona korisnika. Onda je stigao MySpace (2003), kao i LinkedIn, dok je Facebook pokrenut 2004. Twitter smo ugledali 2006. godine, koji danas ima preko 200 miliona aktivnih korisnika. Friendster i MySpace su potonuli, ali je zato Facebook pravi hit i koristi ga preko 1.1 milijarde ljudi, dok LinkedIn broji oko 200 miliona korisnika.

YouTube je stigao 2005. godine, a osnovao ga je bivši PayPal zaposleni i registrovao na adresi koju i danas koristi. Ovih dana preko milijardu pregleda na YouTubu obavi se preko mobilnih platformi, a 72 sata video zapisa doda se na ovaj video sajt svakog minuta!

Instagram se pojavio 2010. godine, a danas se svakog minuta doda preko 28.000 fotki. Početkom septembra Instagram je i zvanično objavio da se baza korisnika popela na 150 miliona i da će korisnici uskoro i na njemu gledati reklame...

Ekspanzija interneta preko mobilnih uređaja
Krajem devedesetih prošlog veka WAP protokol omogućio je internet i na mobilnim telefonima. Počeci su bii vrlo skromni, sa jednostavnom grafikom i uglavnom tekstualnim sadržajima. Dolaskom GPRS-a počeli su da stižu bolji sadržaji i na mobilne platforme, a EDGE se pojavio nešto pre trećeg milenijuma. Mreže treće generacije pojavile su se 2001. godine, a danas one pokrivaju oko 15 odsto svetske populacije. Sledeći korak su bile LTE/4G mreže, koje su se pojavile 2009. godine. One se još uvek vrlo stidljivo koriste i ekspanzija još uvek nije dovoljno brza.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi