Iako su roditelji ključan faktor u zaštiti dece na internetu oni iz različitih razloga ne uspevaju da ih zaštite u dovoljnoj meri. Edukacija i umerenost su, takođe ključni faktori u zaštiti dece na mreži. Evo SAVETA za roditelje!
Dan bezbednosti na internetu Srbija dočekuje, kao prva u regionu i deseta u svetu prema razvoju informacionih tehnologija, a državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju s decom i da je edukacija u školi i dominantnija uloga roditelja ključ za rešavanje problema.
Ona je za RTS rekla da se život potpuno preselio na internet i društvene mreže su sve dominantnije u našim životima, pa i mladi sve više vremena provode koristeći savremene tehnologije.
"To podrazumeva da ih moramo naučiti osnovnim elementima ponašanja da se kasnije u životu ne bi kajali za posledice svoje mladosti, jednostavno objašnjavamo da ta stvarnost je podjednako realna kao i ova druga", kaže Matićeva.
Pročitajte i ovo: OPASNO! "Sajber jazbine" stigle i u Srbiju
Govoreći o žrtvama na internetu, Matićeva kaže da se najčešće i najteže zloupotrebe dešavaju sa decom. "Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu postoji oko dve godine i imali smo više do 7.000 poziva i 1.380 predmeta, a za 155 predmeta možemo reći da su imali i elemente krivičnog dela", ukazala je državna sekretarka.
Pročitajte i ovo: Da li je i vaše dete žrtva sajber nasilja?
Praktično, kako ističe, najveći procenat se odnosio upravo na decu. Najzastupljenije je vršnjačko nasilje, deca školskog uzrasta su najpodložnija različitim vrstana zloupotreba, sama su i žrtve, ali i često oni koji na neki način zlostavljaju druge na internetu i edukacija je u tom smislu ključna.
Podseća da je poziv na broj 19833 besplatan, i da ih pozivaju roditelji, bake, deke i deca.
Kako kaže, treba da ih pozovu roditelji u slučaju da se ponašanje njihovog deteta promenilo, u slučaju da vide da se dete od tipičnog nekog ponašanja povlači da ima neke probleme.
Matićeva poziva roditelje da ako uspeju da dođu do neke prepiske gde se širi mržnja, gde se dete na bilo koji način vređa ili zlostavlja, da im to pošalju i da odmah odreaguju.
"Deca kriju neprijatne stvari koje im se dešavaju, dok roditelji ukoliko ih otkriju, znaju da ih obrišu. Savetujemo da se to nikada ne radi, da se sačuvaju svi podaci jer je to potrebno u postupku koji se vodi pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal", kaže ona.
KOLUMNA JEDNE MAJKE: BACITE TE TELEFONE i SVI NA VAZDUH!
Prema njenim rečima, opasnosti počinju sve ranije i ranije, odnosno pomera se prag i godište ugrožene dece.
"Mi smo pre dve godine bili usredsređeni na decu osnovnog školskog uzrasta, ta granica se pomera. Nama su nekad ciljna grupa bila deca šestog i sedmog razreda sada je to četvrti i peti razred", rekla je ona.
Postoji potreba za edukacijom dece u predškolskom uzrastu - to je ključno za sve uzraste, pa i za starije, za populaciju je neophodno razvijanje kritičkog mišljenja prilikom korišćenja savremenih tehnologija, pre svega interneta, ističe državna sekretarka.
Kako kaže, deca kao i odrasli se moraju naučiti da prepoznaju, koji su pravi izvori informacija na internetu, a koji su lažni, koji su pravi, a koji lažni prijatelji. To se uči i to je proces, kaže Matićeva i dodaje da Ministarstvo izrađuje Strategiju razvoja digitalnih veština zajedno s Ministarstvom prosvete, velikim partnerom tokom ovih godina u postupku prevencije i edukacije.
"Radimo na kurikulumu da svi budemo svesni šta je digitalna pismenost i razmišljanje o digitalnom svetu i kako se informacije prepoznaju i selektuju, šta je to vršnjačko nasilje na internetu, šta je to govor mržnje“, istakla je državna sekretarka. "Moramo kroz obrazovni sistem doći do toga da svi znamo i razumemo koji su to postulati ponašanja u virtuelnom svetu, digitalnom svetu u kome živimo i koji će tek postati digitalna", dodala je Matićeva.
Ona je istakla da mora da se radi kroz obrazovni sistem i navela da je bilo organizovano 316 radionica u 106 škola u 71 gradu.
“Jako je značajno da savremena tehnologija postane deo obrazovnog procesa i da na taj način decu upoznajemo i sa prednostima, ali i s posledicama“, kaže Matićeva. "Kada su u pitanju deca, moramo da se štitimo od vršnjačkog nasilja koje je izraženo, zatim od različitih vrsta zloupotreba, ucena, pretnji koje se dešavaju - zloupotreba podataka, fotografija", ističe ona.
Državna sekretarka kaže da se dešava i zloupotreba profila, a ono što je postao rastući trend je zavisnost od različitih video-igara, to je jedan trend, koji na neki način sve više uzima maha.
"U Kini postoje klinike gde se ljudi odvikavaju od video-igara. Nadamo se da se nećemo naći u toj fazi, ali prevencija i edukacija su ključ za to i pre svega uloga roditelja i nastavnika koji su već uključeni i upoznati sa opasnostima", kaže državna sekretarka. Prema njenim rečima, uloga roditelja mora biti dominantnija, jer moraju da prate šta deca rade na uređajima.
Halo, deco, da li me čujete?
Pre neki dan u medijima je bilo reči da se dete od dve i po godine lečilo od zavisnosti od crtanih filmova. Državna sekretarka kaže da je to moguće. Matićeva kaže da sarađuju sa Klinkom za lečenje bolesti zavisnosti, sa psiholozima, roditelji moraju potražiti savet i pomoć profesionalnih lica.
"Zabrana Interneta je zlostavljanje dece" (ANKETA)
Ona kaže da savremena tehnologija ne treba roditeljima da bude izgovor i da veruju da je dete, ako se igra sa tabletom na sigurnom. To, kako ističe, mora biti kontrolisano, ograničeno vreme i upotreba.
"U toku nastave treba što više koristiti tehnologiju u edukativne svrhe a manje u zabavu, što je danas trend. Mi sa Ministarstvom prosvete ćemo raditi ove godine na projektu povezane škole u nadi da ćemo praktično kroz izgradnju infrastrukture za sve osnovne škole u Srbiji pomoći da deca shvate prednosti i da roditelji preuzmu odgovornost za njihovo ponašanje", zaključila je Matićeva.
Kako bezbednije koristiti internet
Onlajn svet za mnoge predstavlja prirodni produžetak stvarnog sveta, dok ga drugi percipiraju kao nužno ili čak i nepotrebno zlo. Bez obzira na različite stavove u tom pogledu, stručnjaci kompanije Kaspersky Lab veruju da se mnoge pouke mogu izvući iz razgovora o tome kako koristimo internet. Dok je za mlađe generacije tehnologija prirodna stvar i način života, ponekad im nedostaje životno iskustvo da bi razumeli kako njihove današnje akcije mogu uticati na njihovo sutra. Slično tome, iako su starije generacije opreznije u vezi sa tehnologijom i preteranim deljenjem ličnih stvari na internetu, istraživanje je pokazalo da je ova starosna grupa podložnija prevarama i širenju netačnih vesti ili nerazumevanju načina na koje tehnologija može biti zloupotrebljena.
Na “Dan bezbednijeg interneta”, kompanija Kaspersky Lab želi da ohrabri pojedince i organizacije da razmisle o tehnologiji koju koriste kao i o koracima koje mogu preduzeti kako bi je učinili bezbednijom, a usput i da otežaju posao “lošim momcima”.
Saveti, koji slede, trebalo bi da budu “model ponašanja“ na internetu svaki dan, za odrasle i za decu, jer su jedini bezbedan način korišćenja interneta:
1. Neka vaše lozinke budu složene, teške za pogađanje i jedinstvene - ne koristite iste lozinke za različite servise i nemojte se šaliti po tom pitanju nikad, jer se sigurnosni propusti dešavaju svakodnevno!
2. Nemojte kliktati na nepoželjne veze ili priloge. Ako niste sigurni ko vam šalje nešto, zašto vam je to poslato - ne klikćite i ne otvarajte! Proverite uvek sa osobom, koja vam je poslala neki sumnjiv fajl ili datoteku da li joj je to zaista bila namera.
3. Razmislite pre nego što objavite bilo šta na internetu - jednom podeljeno na mreži verovatno tu ostaje zauvek i može da se pronađe trag o njemu, čak i ako se izbriše!
4. Proverite funkcionalnost svake aplikacije koju stavite na mobilne uređaje. Da li zaista treba da pristupi vašoj lokaciji? Da li treba da podelite svoje kontakte? Ako to nije slučaj, nemojte je instalirati ili onemogućite funkcionalnost, koju ne želite, kako bi vaši podaci ostali privatni
5. Neka vaši uređaji, baš svi, koji pristupaju internetu i tehnologija u njima budu ažurirani uvek, kako biste bili sigurni da su bezbednosni propusti zakrpljeni.
6. Na javnim Wi-Fi i internet mrežama nikad ne koristiti nijedan servis, koji zahteva prijem i slanje podataka lične prirode. Takve mreže su ranjive i njihove slabosti se često iskorišćavaju za zloupotrebe. Primeri su brojni, a javne mreže su one koje imaju besplatan pristup internetu i ne zahtevaju nikakve podatke za login.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebook, Twitter i Instagram mreži.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
