Ako niste znali, na današnji dan rođen je Vojislav Voja Antonić, čovek koji je konstruisao prvi domaći računar.
Pre dvadesetak i više godina, retko ko je znao šta je računar, a kamo li imao jedan takav uređaj u svojoj kući.
Tih osamdesetih godina računare nije mogao svako da koristi, ne samo zato što su bili neverovatno skupi - i da ste imali novac da ga kupite, ne biste imali gde.
Vojislav Antonić je 1983. godine konstruisao prvi domaći mikroračunar pod imenom Galaksija, a nakon toga sa Dejanom Ristanovićem pokrenuo i akciju „Napravite svoju Galaksiju“ sa ciljem da privuče ljubitelje računara i pokaže im kako da sami naprave računar.
Računar Galaksija je bio zanimljiv po mnogo čemu. Po samogradnji na primer. Niste mogli da ga kupite u prodavnici. Da biste ga koristili, morali ste sami da nabavite sve potrebne komponente i delove i da od njih konstruišete svoj računar. Kao što danas možete sami da zamenite RAM memoriju ili hard disk, samo što je osamdesetih godina to malo drugačije izgledalo i funkcionisalo.
Ono što je bilo zanimljivo u tom periodu, što je donekle i navelo ovog čoveka da sam napravi svoj računar jeste to što je bila zabranjena kupovina ovih uređaja. Da rezjasnimo, nije bilo zabranjeno korišćenje računara, već je bio zabranjen uvoz svega što je bilo skuplje od 50 maraka. Računari su spadali u te skupe uređaje.
Kada je izašao prvi broj magazina „Računari u vašoj kući“ u kom je bilo na više strana objašnjeno kako ljudi mogu sami da naprave svoj računar, niko nije verovao da će biti više od 500 napravljenih računara. Kako je Voja Antonić jednom prilikom izjavio, osam hiljada ljudi poslalo je pisma na adresu redakcije da obavesti autore o tome kako su uspeli da po njihovom uputstvu konstruišu svoju Galaksiju.
Ovo je svakako bio jedan od bitnijih trenutaka za domaći IT. Na jedan impresivan način ovi ljudi uspeli su da "nateraju" ostale da urade nešto kreativno i sebi stvore uređaj koji danas svi uzimamo zdravo za gotovo.
Što se samog računara tiče, kao što smo već napisali, konstruisan je 1983. godine. Kao mikroprocesor je koristio Z80A, RAM memorija iznosila je svega 6KB! Umesto monitora korišćen je stari dobri TV uređaj. Spoljna memorijska jedinica je bio kasetofon.
Računar je bio dostupan u dve verzije. Komercijalnu koju je sklapala mala radionica pod imenom Elektronika Inženjering, dok su drugu verziju sklapali oni koji su želeli da imaju svoj računar, i to po uputstvu koje je objavio gore pomenuti magazin.
Retko kome bi to sada palo na pamet, kada nam je sve od elektronskih uređaja dostupno bukvalno na svakom koraku. Ali, ljudima koji su u to vreme ipak želeli da budu ispred svog vremena, trebalo je od 8 do 24 sata za izradu jednog ovakvog računara. Impresivno, zar ne?
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
