UKUCAJTE SVOJE IME U GOOGLE PRETRAŽIVAČ, obrišite sve što vam se ne sviđa i vodite računa o OVIH 8 STVARI! | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Dobar test

UKUCAJTE SVOJE IME U GOOGLE PRETRAŽIVAČ, obrišite sve što vam se ne sviđa i vodite računa o OVIH 8 STVARI!

Autor Marko Čavić
Autor Marko Čavić

Ko prati vaš digitalni otisak?

Izvor: MONDO / Google, YouTube/ Printscreen/ Made In France ASMR

Umreženo društvo menja način na koji razumemo i štitimo svoju privatnost.

Kupovina odeće ujutru i isprobavanje iste uveče bez izlaska iz kuće, poboljšanje kondicije tokom treninga proverom vitalnih znakova u realnom vremenu i obavljanje svih poslova na daljinu - ovo su samo neke od mogućnosti koje nudi umreženi svet.

Možda će vas zanimati:

Mnogi korisnici interneta, takođe vole da koriste društvene mreže, IM aplikacije za dopisivanje i ostale platforme za razmenu poruka na daljinu, bilo zbog posla ili iz zadovoljstva.

Ipak, neoprezno deljenje informacija na internetu može imati negativne posledice: kad su komentari, fotografije ili drugi lični sadržaj vidljivi velikom broju ljudi, oni obično privlače pažnju - ali ne uvek samo poželjnu. Uz to, informacije se izuzetno brzo šire internetom u poređenju sa fizičkim svetom i nakon njihovog objavljivanja onlajn, gotovo je nemoguće ukloniti ih.

Stoga bi sastavni deo svakog onlajn prisustva trebalo da bude preduzimanje odgovarajućih mera za zaštitu ličnih podataka.

Svest o bezbednosti često je prilikom korišćenja onlajn servisa i dalje na niskom nivou, kao što pokazuje istraživanje kompanije Kaspersky: Milenijalci u proseku provode više od sedam sati dnevno onlajn, dok je 36% njih svesno da bi trebalo da unaprede svoje bezbednosne veštine.

Takođe, 37% smatra da su previše dosadni da bi postali žrtve sajber kriminala.

Može se ispostaviti da je to velika greška, uzimajući u obzir nisku cenu po kojoj se osetljivi podaci mogu kupiti na mračnom internetu, što naglašava rasprostranjenost sajber kriminala: na primer, cena medicinske dokumentacije kreće se od svega jednog do 30 dolara, a kopije pasoša, na primer, koštaju od šest do 15 dolara.

Ipak, zloupotreba osetljivih informacija samo je jedna od opasnosti, koja može prouzrokovati stvarne posledice za korisnike interneta. Javno i namerno skidanje anonimnosti osobe na internetu, poznata i kao doxing, takođe može imati strašne posledice, kao što primer pokazuje: nakon otkrivanja privatnih informacija, novinarka američkog muzičkog časopisa Pitchfork primila je brojne pretnje na Twitter-u, uključujući pretnje da "joj se spali kuća". Fanovi pevačice Tejlor Svift su se žalili na recenziju njenog poslednjeg albuma, koja po njima nije bila dovoljno pozitivna, i objavili su telefonski broj i kućnu adresu recenzenta.

Ovakav incident možda zvuči ekstremno - ali doxing ne samo da predstavlja pretnju po ljude, koji se bave određenim profesijama, poput novinara, u obliku otkrivanja privatnih podataka; u osnovi, doxing ugrožava odnose svih žrtava sa rodbinom i prijateljima, kao i njihovu karijeru. Selektivnim otkrivanjem ličnih podataka, na primer, kada su oni neugodni, napadači namerno nanose štetu.

Budući da poslodavci sada često pretražuju LinkedIn, Instagram, Facebook i Twitter, kako bi proverili jesu li zaposleni i oni, koji se prijavljuju za posao ugledni, otkrivanje određenih osetljivih podataka tako može značiti gubitak društvene reputacije ili finansijskih prihoda.

Krenite od Google pretrage svog imena

U kontekstu svega ovoga što smo napisali, Vladislav Tuškanov, stručnjak za privatnost iz kompanije Kaspersky, preporučuje razvijanje svesti o bezbednosti i pažljivo rukovanje ličnim podacima na internetu.

Internet je izuzetno mesto, koje nam je pružilo mogućnosti da izrazimo svoju individualnost kao nikad pre. Ipak, kao i bilo čemu drugom, tome moramo da pristupimo odgovorno. Kad vodite računa o vašoj onlajn privatnosti i preuzimate kontrolu nad onim što je na internetu dostupno o vama, treba da sledite dva glavna principa: znajte šta oni znaju i uklonite ono što možete. Danas su nam dostupni brojni alati koji pomažu korisnicima da povrate svoje pravo na privatnost ili barem da uspostave određeni nivo kontrole nad informacijama koje dele - ili su delili u prošlosti. Iskoristite ih", objasnio je Tuškanov.

Kako biste izbegli zloupotrebu ličnih podataka i podigli nivo bezbednosti prilikom onlajn života pratite ovih osam saveta, koji će vam pomoći da se sklonite od mnogih nebezbednih stvari.

Pretražite svoje ime na Google-u, pre svega. Ako znate koje su informacije o vama javno dostupne, moći ćete da razumete šta se od toga može iskoristiti protiv vas. Ako vaše ime nije uobičajeno, možete da se pretplatite čak i na Google notifikacije, kako biste saznali da li se nešto o vama pojavljuje negde na internetu.

Isprobajte takozvane “people search engines”, koji omogućavaju sprovođenje pozadinske provere ljudi koristeći otvorene veb podatke ili državne evidencije. Objavljivanje ove vrste podataka na mreži može biti nezakonito, u zavisnosti od zemlje, pa se dostupnost takvih veb-sajtova razlikuje u različitim jurisdikcijama.

Pregledajte objave na svojim društvenim mrežama: proverite postoje li geografske oznake mesta na kojima se često nalazite, poput kuće ili kancelarije ili fotografije, koje mogu da otkriju njihove lokacije. Proverite podešavanja privatnosti i koristite opciju za sakrivanje starijih objava koje mogu da sadrže osetljive informacije, kao što su na primer imena vaših rođaka.

Koristite rešenja koja aplikacijama ne dozvoljavaju nepotrebno praćenje vaših uređaja, poput Firefox anti-trackera i sličnih.

Ako mislite da se podaci o vama na internetu mogu upotrebiti protiv vas, pokušajte da ih uklonite. U slučaju društvenih mreža to je obično relativno lako: ili uklonite objave sa privatnim podacima ili svoj profil učinite privatnim ili tražite od kompanija kakva je Google “pravo na zaborav“.

Imajte na umu da, osim društvenih mreža, postoji i mnogo drugih aplikacija koje imaju društvenu komponentu i mogu otkriti informacije o vama, od jezika koje učite, do vašeg nivoa seksualne aktivnosti. Obratite posebnu pažnju na aplikacije, koje beleže neku vrstu geopodataka, poput aplikacija za praćenje kondicije. Proverite da li je vaš nalog u tim aplikacijama privatan, takođe.

Procenite koje ste usluge koristili - poput onlajn prodavnica, raznih aplikacija na društvenim mrežama, check-in aplikacija i slično. Ako ih više ne upotrebljavate ili ne biste želeli da se informacije o vama koje se nalaze na njima bilo gde pojavljuju, zahtevajte brisanje svojih podataka od ovih organizacija. U suprotnom, proverite da li veb-sajt sadrži obrazac za žalbu ili uklanjanje podataka i upotrebite ga. Ako ne, pokušajte da kontaktirate administratore direktno.

Ako vaš pravni sistem ima stroge zakone o privatnosti podataka, poput GDPR-a ili CCPA-e, servisu je lakše da samo ukloni vaše podatke umesto da se suoči sa regulatorom i velikim novčanim kaznama.

Ako je neke podatke nemoguće ukloniti sa izvora, možete tražiti da pretraživač ukloni linkove ka veb-sajtovima, koji sadrže vaše privatne podatke iz rezultata pretrage tako što ćete iskoristiti takozvano pravo na zaborav. Hoćete li u tome uspeti, zavisi od pretraživača i jurisdikcije.

Imate li vi iskustva sa brisanjem svojih ličnih podataka sa neta?

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

(MONDO)

Pročitajte i ovo:

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Uređaji

Testovi