Porše je još 1901. napravio prvi hibrid: Značajne inovacije koje su oblikovale automobilski svet | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Porše je još 1901. napravio prvi hibrid: Značajne inovacije koje su oblikovale automobilski svet

Autor Miloš B. Jovanović

Neki automobili su pre više decenija, ili čak čitav vek ranije, imali inovativna rešenja i principe rada kojima i danas inspirišu inženjere i ljubitelje tehnologije

 Lohner-Porsche _ prvi hibrid _ Foto Wikimedia Public domanin.jpg Izvor: Wikimedia / Public domain

U svakoj oblasti tehnologije postoje ona dostignuća koja su svojom inovativnošću bila ispred svog vremena, koja su donosila nova rešenja i uspostavljala nove standarde.

Tako je i u automobilskom svetu, gde su neki modeli bili toliko tehnološki napredni da više decenija, pa čak i čitav vek nakon što su nastali, njihova rešenja deluju savremeno i upotrebljivo.

Neki svojim inovativnim rešenjima i principima rada inspirišu i današnje inženjere, dok drugi kultom koji su godinama sticali okupljaju brojne auto entuzijaste i ljubitelje tehnologije.

1901. – Sedam konja meštovite snage

Prvi električni automobili nastali su gotovo istovremeno kada i oni sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, o čemu smo već pisali, ali su nam problemi ranih baterija, kao i snažna ekspanzije naftne industrije, doneli višedecenijsku dominaciju benzinaca i dizelaša. Manje je, međutim, poznato da je, u pionirskim danima automobilizma, nastao i prvi funkcionalni hibridni pogon. Njegov tvorac je niko drugi do otac Volkswagen-ove "bube" i Porsche-a – Ferdinand Porše.

Prototip "Semper Vivus", nastao je 1900. godine, dok je Porše radio u bečkoj fabrici Lohner-Werke, prvobitno radionici za proizvodnju kočija, koja je u to vreme proizvodila električne fijakere. A prvi hibrid je nastao u poznoj fazi razvoja "Lohner-Porsche" električnog pogona.

Automobil je koristio dva Dajmlerova benzinska motora od 2,5 konjske snage, koji su pokretali generatore struje za napajanje akumulatora. Elektro-motori su bili smešteni u točkove, pa je automobil – Lohner-Porsche Mixte (zbog "mešovitog" pogona), istovremeno, bio i prvi sa pogonom na sve točkove. Komercijalna vozila nastala na ovom sistemu razlikovala pokretala su samo dva motora.

Napajan samo strujom iz akumulatora, Mixte mogao da pređe 65 kilometara, a pogon od 7 "konja" snage razvijao je brzinu do 50km/h. Automobil je oborio nekoliko austrijskih brzinskih rekorda, a sa Ferdinandom Poršeom za volanom pobedio je i na jednom reliju.

1934. – Airflow: Prva aerodinamična limuzina

Dizajniranje aerodinamičnog automobila danas je standardna procedura, ali je '30-ih godina prošlog veka bilo izuzetno inovativan postupak. Tako je jedan od bisera američkog automobilskog dizajna – Chrysler Airflow, postao prvi veliki serijski proizvođeni automobil sa aerodinamičnom karoserijom.

Osim dizajna, ispred svog vremena bio je i po još nekim rešenjima. Imao je šasiju od "šupljih" cevi koja ga je učinilo dosta lakšim, a istovremeno ništa manje čvrstim. Novitet je bio i motor postavljen direktno iznad prednje osovine, što je oslobodilo dodatni prostor u kabini, kao i hidraulične kočnice kao standardna oprema.

Sve ti je, naravno, imalo svoju cenu, pa je auto bio osuđen na komercijalni neuspeh, pošto Amerikanci u vreme Velike depresiji nisu imali novca za najsavremenije četvorotočkaše. Zbog toga se Chrysler Airflow, kao sedan i kupe, u proizvodnji zadržao samo tri godine, od 1934. do 1937, nakon čega je otišao u istoriju automobilizma.

1942. – Električno jaje ili Smart pre Smarta

Jedan od prvih pokušaja konstruisanja malog ekonomičnog gradskog elektromobila, preteče Smarta i sličnih (kineskih?) "zujalica", bilo je "električno jaje" – L'Œuf électrique.

Mali trotočkaš sa kupolom od pleksiglasa delo je francuskog industrijskog dizajnera Pola Arzena, čiji je prototip nastao 1938, a sam automobil 1942. godine. Sa karoserijom od aluminijuma i kupolom (vetrobranom i vratima) od zakrivljenog akrila, automobilčić je početkom '40-ih zaista delovao "svemirski".

 Električno jaje _ Foto Wikimedia Rob Oo.jpg
L'Œuf électrique – električno jaje
Izvor: Wikimedia / Rob Oo

Elektromotor je napajalo pet 12-voltnih baterija, kapaciteta po 250Ah, svaka težine 60kg. Vozilo ukupne težine 350 kilograma, postizalo je maksimalnu brzinu od 70km/h i imalo domet od 100 kilometara.

Arzen je posle Drugog svetskog rata, električni motor zamenio Peugeot-ovim jednocilindričnim benzincem od 125 kubika, od 5,5KS, što je povećalo maksimalnu brzinu na 80km/h. "Jaje" je vozio sve do svoje smrti 1990. godine.

 Električno jaje _ Foto Wikimedia Claus Ableiter.jpg
L'Œuf électrique – električno jaje
Izvor: Wikimedia / Claus Ableiter

1955. – Citroenova "žaba" iz budućnosti

Samo 15 minuta nakon što je 1955. godine predstavljen na Sajmu automobila u Parizu, Citroen DS je naručilo – 749 kupaca. Do kraja tog prvog sajamskog dana, svoju "žabu", kod nas popularniju pod nadimkom Ajkula, kupilo je čak – 20.000 ljudi.

DS je '50-ih godina bio klasa za sebe! Futuristički dizajn pratila je inovativna tehnologija, pa je tako Ajkula imala servo upravljač i poluautomatski menjač. Bio je to i prvi masovno proizvođeni automobil sa disk kočnicama.

Ipak, najveća inovacija, koja je proslavila DS, svakako je hidropneumatsko ogibljenje, zahvaljujući čijem "podizanju" je automobil i stekao nadimak "žaba". U Francuskoj poznat i kao "Déesse" (od izgovora DS), u prevodu – boginja, ovo je definitivno automobil koji i danas privlači poglede i mami uzdahe!

1975. – GTI: Prvi "narodni trkač"

Dve godine nakon što se na tržištu pojavio prvi Golf, Volkswagen je u proleće 1976. izbacio i prvi GTI – prvi pravi "narodni auto" sa sportskim performansama koji je imao dozvolu za vožnju u svakodnevnom saobraćaju.

Golf GTI je kombinovao praktičnost i pristupačnost automobila srednje klase sa startnošću i performansama sportskih automobila svog vremena. Imao je motor od "samo" 1,6 litra sa 110 "konja" i četvorostepeni manuelni menjač. Ali je to bilo sasvim dovoljno da Golf težak samo 810 kilograma "potera" do maksimalne brzine od 182 km/h.

 Volkswagen Golf Mk1 GTI _ Foto Volkswagen.jpg
Volkswagen Golf GTI
Izvor: Volkswagen

Pojavom ovog kultnog modela nastao – "Hot Hatch", cela nova klasa "običnih" malih i srednjih hečbek automobila sportskih performansi, među kojima se i danas ističu vršnjaci "keca GTI": Peugeot 205 GTI, Renault 5 GT Turbo, Ford Escort RS Turbo, Opel Kadett GTE, Lancia Delta HF Integrale.

1986. – Rambo Lambo: Prvi hiper-terenac

Kada čujemo – Lamborghini, naravno da svi odmah pomislimo na hiperautomobil niske siluete, sa velikim brojem kubika i "konja" zauzdanih ispod poklopca brutalnog centralno postavljenog motora.

A da nas uveri da to baš i ne mora da bude tako, 1986. godine pojavio se Lamborghini LM002, prvi veliki terenski automobil izašao iz fabrike u gradiću Sant'Agata Bolonjeze.

 Lamborghini LM 002 _ Rambo Lambo _ Foto Wikimedia Detectandpreserve.jpg
Lamborghini LM 002 – Rambo Lambo
Izvor: Wikimedia / Detectandpreserve

Bio je to pokušaj italijanskog proizvođača da uđe na tržište vojnih vozila, odazvavši se na konkurs američke vojske za projekat novog terenca. Vozilo, nastalo na osnovi prototipova Cheetah i LM001, ubrzo po predstavljanju steklo je nadimak "Rambo Lambo". Pokretao ga je V12 benzinac zapremine 5,2 litra, sa 455 "konja", iz kultnog modela Countach.

 Lamborghini LM 002 _ Rambo Lambo _ Foto Wikimedia Mr.choppers.jpg
Lamborghini LM 002 – Rambo Lambo
Izvor: Wikimedia / Mr.choppers

LM002 nije u zadovoljio američke vojne prohteve, ali se prilično dopao arapskim šeicima, pa tako nastala civilna verzija terenca sa kožnim sedištima, klimom, tamnim staklima sa električnim podizačima, vrhunskim stereo uređajem i posebno konsturisanim Pirelli gumama.

Od 1986. do 1993. godine prozvden je 301 Rambo Lambo. Nije mali broj onih koji tvrde da je upavo LM002, nakon brojnih testiranja i ispitivanja u vojsci SAD, poslužio kao idejna osnova za danas širom sveta rasprostranjeni vojni terenac Humvee.

1996. – Elektro-pionir

Električni automobili su veći tržišni uspeh i masovniju proizovodnju doživeli tek u 21. veku, ali su i '90-te imale šta da ponude. General Motors je 1991. predstavio svoj prvi elektromobil namenjen masovnoj proizvodnji – EV1.

 General Motors EV1 _ električni automobil _ Foto Wikimedia RightBrainPhotography (1).jpg
General Motors EV1
Izvor: Wikimedia / RightBrainPhotography

Auto koji je tada "izgledao kao budućnost" pravio se između 1996. i 1999. godine, i kao pionir masovne proizvodnje elektičnih vozila, nije bio bez mana. Baterije su se dugo punile, obećana autonomija vožnje od 110 do 145 kilometra, u praksi je pre iznosila 80 do 95.

Proizvedeno je nešto više 1.100 primeraka, koji su uglavnom davani u zakup korisnicima, pa se često dešavalo da su vraćani udareni i izgrebani.

 General Motors EV1 _ električni automobil _ Foto Wikimedia RightBrainPhotography (2).jpg
General Motors EV1
Izvor: Wikimedia / RightBrainPhotography

Iako se tada nekima činilo da će slab uspeh ovog EV-1 staviti tačku na GM-ovu električnu epizodu, pionirski poduhvat je 15-ak godina kasnije postao je osnova za razvoj napredne EV tehnlogije kakvu koristi Chevrolet Bolt, pristupačan kompaktni elektromobil sa autonomijom od 390 kilometara sa jednim punjenjem baterija.

BONUS VIDEO:

Pogledajte

01:32
ISELJENJE NEPROCENJIVIH OLDTAJMERA IZ MUZEJA! Sekulić obrazložio: Vlada je donela odluku, EVO GDE ĆE BITI SMEŠTENA VOZILA
Izvor: Kurir televizija
Izvor: Kurir televizija

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.

Možda će vas zanimati

Najnovije

Uređaji

Testovi

…

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA