Naučnici su prvi put pomoću solarnih panela u svemiru prikupili, a zatim i poslali električnu energiju na Zemlju.
Sunce proizvodi ogromnu količinu energije čiji potencijal, nažalost, i dalje ne koristimo u dovoljnoj meri za svoje energetske potrebe. Trend upotrebe solarnih panela je već decenijama u porastu, a zahvaljujući tehnološkim inovacijama u ovoj oblasti, sami paneli, njihova instalacija i održavanje nikada nisu bili jeftiniji, i još uvek ima puno prostora za napredak.
Trenutno, najefikasnija vrsta panela su monokristalni solarni paneli, čija efikasnost konverzije solarne energije u električnu iznosi od 15 do 23 odsto. Ipak, čak i da na tržištu postoje paneli koji prikazuju daleko veće procente, ove brojke bi se i dalje odnosile na idealne uslove, odnosno na direktnu sunčevu svetlost, te pad efikasnosti tokom oblačnog vremena, ali i gotovo potpuni prekid proizvodnje električne energije tokom noći bi i dalje predstavljao najveći problem. Međutim, rešenje postoji, a sve što je potrebno jeste da se paneli postave tamo gde uvek vladaju idealni uslovi - u svemir.
Naravno, ovo je lakše reći nego učiniti, primarno zbog troškova slanja opreme u orbitu oko naše planete, a zatim i zbog izazova u prenosu sakupljene energije nazad na Zemlju. Međutim, Kalteh je objavio da su naučnici sa ovog univerziteta stigli do podviga koji je decenijama predlagan, odnosno da je njihov prototip u svemiru uspešno sakupio, konvertovao i poslao električnu energiju na Zemlju. Space Solar Power Demonstrator (SSPD-1) je takođe dokazao da oprema ove namene može biti preživeti let, a zatim i izazovne uslove u svemiru.
"Niko nikada nije demonstrirao bežični prenos energije u svemiru, čak ni sa skupim, krutim strukturama, a mi smo to uspeli sa fleksibilnom i laganom strukturom i sa sopstvenim integrisanim kolima. Ovo je prvi put", rekao je Ali Hadžimiri, jedan od vodećih naučnika Kaltehovog projekta, u saopštenju za javnost.
Slanje energije mikrotalasima je samo jedan od tri eksperimenta koje naučnici vrše pomoću SSPD-1, a uključivao je dva odvojena prijemnika i lagane mikrotalasne predajnike sa prilagođenim čipovima. Tim je dodao da je satelit dizajniran tako da umanji količinu goriva koja je potrebna za slanje u svemir, te je dizajn istog dovoljno fleksibilan da se predajnici mogu sklopiti kako bi stali u raketu.
Prikupljanje solarne energije u svemiru je težnja naučne zajednice čiji počeci datiraju još iz 1968. godine, kada je inženjer agencije NASA Piter Glejser predstavio prvi koncept ove vrste. Iako i dalje izuzetno skupa u svojoj trenutnoj formi, demonstrirana tehnologija ima ogroman potencijal, pa je ovaj prototip samo prvi korak ka cilju da ćemo jednog dana videti solarne elektrane u svemiru koje će neprestano proizvoditi električnu energiju, nezavisno od doba dana i vremenskih uslova.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
