Jedino rešenje je kolektivno podizanje svesti o pogubnim promenama klime po planetu.

Izvor: SmartLife / YouTube @Freethink

Godišnji izveštaj o stanju klime otkriva da se "naša planeta menja pred našim očima", upozorio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

“Od okeanskih dubina do vrhova planina, pod neumoljivim delovanjem otapanja glečera i ekstremnih meteoroloških pojava na čitavoj planeti, ekosistemi i populacije planete nestaju“.

Konferencija o klimi COP26 koja je počela krajem oktobra u Glazgovu i trajaće dve nedelje, trebalo bi da bude "prekretnica za čovečanstvo i za planetu", navedeno je u saopštenju, koje je izdato pred početak ove konferencije.

U prvih devet meseci 2021. prosečna temperatura je porasla oko 1,09 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko razdoblje. Zbog uticaja fenomena El Ninjo koji je početkom godine snizio temperaturu, ova godina neće potući rekord, ali će najverovatnije, ipak, biti između petog i sedmog mesta. Tako bi proteklih sedam godina još jednom bile najtoplije dosad. Najtoplija je i dalje 2016.

Vidi opis

NAJTOPLIJIH 7 GODINA JE IZA NAS: Sledi nam dalje povećanje temperature i ulazimo na nepoznat teren…

Skloni opis

PODELI

Pogledaj slike

Izvor: SmartLife / CATLBr. slika: 6 1 / 6

Izvor: SmartLife / YouTube @FreethinkBr. slika: 6 2 / 6

Izvor: MONDO/Stefan StojanovićBr. slika: 6 3 / 6

AD

Izvor: Promo/SmartflowerBr. slika: 6 4 / 6

Izvor: SmartLife / YouTube @FreethinkBr. slika: 6 5 / 6

Izvor: Promo/SmartflowerBr. slika: 6 6 / 6

AD

Porast prosečne temperature u poslednjih 20 godina (od 2002. naovamo) prvi put premašuje simboličan prag od +1 stepeni Celzijusovih od sredine 19. veka, kad su ljudi počeli da koriste fosilna goriva na industrijskom nivou. "Činjenica da je prosek u poslednjih dvadeset godina premašio +1 stepen Celzijusov uticaće na razmišljanje učesnika COP26 koji nastoje da zadrže porast temperature u granicama utvrđenim Pariskim dogovorom", izjavio je Stiven Belčer, naučnik britanske meteorološke službe koji je učestvovao u pripremi izveštaja.

Glavni zadatak Pariskog dogovora je smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte, kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na temperature znatno ispod +2 stepena Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko razdoblje, a ako je moguće i na +1,5. Ali uz sadašnje trendove, stručnjaci UN-a za klimu upozorili su da bi se granica +1,5 stepena Celzijusovih mogla dostići oko 2030.

Samo u 2021. svet su zahvatile ekstremne vremenske prilike, toplotni talasi u Severnoj Americi i južnoj Evropi, razorni požari u Kanadi i u Sibiru, ledeni talas u središtu Sjedinjenih Država, jake padavine u Kini i na zapadu Evrope, i suša koja je prouzrokovala glad na Madagaskaru.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.