Uprkos popularnom mišljenju, nuklearna energija se smatra čistijim od tradicionalnih formi energije koje se oslanjaju na fosilna goriva.

Ono što je drugačije kod ovog reaktora je što se umesto uranijuma koristi torijum, a umesto šipki sa gorivom reaktor sa topljenom solju. Torijum će biti rastvoren u tečnu floridnu so, pre nego što se pošalje u komoru za reakciju. Na visokim temperaturama od 600 stepeni celzijusove skale atomi torijuma se transformišu u uranijum-233, izotop uranijuma koji se može dalje cepati, a u tom procesu se oslobađa velika količina energije i neutrona – nuklearna fisija.

Dobra strana torijumskog reaktora nasuprot uranijumskog je što je proces mnogo bezbedniji od tradicionalnih nuklearnih reaktora, jer u slučaju da dođe do curenja, istopljena so je dovoljno hladna da zadrži torijum i spreči značajna curenja. Ostaci nuklearne fisije torijuma imaju relativno kratak vek poluraspada od 500 godina, u poređenju sa uranijumskim reaktorima, čiji otpad može ostati radioaktivan i do 10.000 godina!

Izgradnja dalje od ljudi

Torijumski reaktor takođe ne zahteva vodu, pa je moguće napraviti nuklearnu elektranu na primer u pustinji, dalje od naseljenih mesta. Ono što je najbitnije je da ovaj proces čini pravljenje nuklearnih oružja mnogo težim, čime se dodatno smanjuje briga vezana za gomilanje nuklearnog naoružanja zemlje koja ima torijumski reaktor.

Prototip elektrane se očekuje već u avgustu, sa testovima koji bi mogli da počnu već u septembru. Ukoliko sve bude kako treba, očekuje se da bi prvi nuklearni reaktor ovog tipa mogao biti spreman za manje od deset godina – 2030. godine.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.