Implant se sastoji od 1.024 elektrode koje robot spaja s mozgom pomoću igle, nakon što prvo ukloni mali deo lobanje, robot povezuje veoma tanke elektrode za određene zone mozga i na kraju zašiva rupu
Prvi čovek kome je u mozak ugrađen implant sa moždanim čipom potpuno se oporavio i u stanju je da kontroliše kompjuterski miš svojim mislima, izjavio je osnivač kompanije Neuralink Ilon Mask.
"Pacijent napreduje dobro i izgleda da se u potpunosti oporavio, uz neurološke efekte kojih smo svesni. Pacijent može da pomera miša po ekranu samo pomoću svojih misli", objavio je Mask na platformi X.
U Neuralinku sada pokušavaju da postignu to da pacijent mišem napravi što više klikova. Ta kompanija je implant u mozak prvog čoveka ikada ugradila u januaru, nakon što je prethodno u septembru za to dobila odobrenje.
"The first human Neuralink patient seems to have made a full recovery with no ill effects and is able to control the mouse around the screen just by thinking."
— DogeDesigner (@cb_doge)February 20, 2024
— Elon Muskpic.twitter.com/0E8qFyLehO
U maju prošle 2023. godine, nakon što je prethodno testiran na majmunima, Neuralink je odobrio upotreba implanta u kliničkom ispitivanju na ljudima. Taj čip je osmišljen kao sredstvo koje ljudima treba da omogući da svojim mislima upravljaju pametnim telefonima i drugom tehnologijom.
Robot – šivaća mašina
Za njihovu ugradnju u mozak Neuralink koristi robota koji hirurškim putem postavlja mali moždani kompjuter u deo mozga koji kotroliše nameru kretanja. Sistem se sastoji od kompjuterskog čipa pričvršćenog za sitne fleksibilne niti "prišivene" za mozak pomoću "robota – šivaće mašine".
Implant se sastoji od 1.024 elektrode koje robot spaja s mozgom pomoću igle. Nakon što prvo ukloni mali deo lobanje, robot povezuje veoma tanke elektrode za određene zone mozga, i na kraju zašiva rupu, piše MailOnline. Jedini vidljivi trag cele operacije je ožiljak koji ostaje na mestu reza.
Cela procedura, prema Maskovim rečima, traje samo 30 minuta i ne zahteva totalnu anesteziju. Pacijenti su, nakon intervencije, sposobni da idu kući istoga dana.
Od kvadriplegije do gojaznosti
Kada je određeno područje mozga aktivno, elektrode hvataju moždane signale, što bi trebalo da bude dovoljno da se, na primer, zamisli pokret kojim se upravlja kursorom računara.
Međutim, kako i taj postupak zahteva učenje, čoveku sa uspešno ugrađenim čipom u mozak biće potrebno određeno vreme da mislima nauči da upravlja računarom. Zbog toga je planirano da kliničko ispitivanje funkcionisanja ugrađenog čipa traje šest godina.
Jedan od razloga zbog kojih je Neuralink započeo ispitivanja ugradnje čipova u mozak je istraživanje mogućnosti lečenje kvadriplegije, odnosno paralize u nogama i rukama.
Ilon Mask, međutim, ima velike planove i tu prvobitnu ideju želi da proširi. Zato ističe da u budućnosti želi da, brzim hirurškim ugradnjama implanta, počne da leči različita stanja, kao što su gojaznost, autizam, depresija i šizofrenija.
BONUS VIDEO:
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.