ZAUSTAVLJANJE KLIMATSKIH PROMENA SAČUVAĆE ŽIVOTE MILIONA LJUDI, ali samo ako se zajednički posvetimo tom cilju! | Smartlife RS

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Zvanično istraživanje

ZAUSTAVLJANJE KLIMATSKIH PROMENA SAČUVAĆE ŽIVOTE MILIONA LJUDI, ali samo ako se zajednički posvetimo tom cilju!

Autor Marko Čavić
Autor Marko Čavić

Više od osam miliona smrti godišnje moglo bi da bude sprečeno do 2040. ukoliko svet preduzme sve neophodne mere za sprečavanje klimatskih promena.

Izvor: Promo / LG

Klimatske promene su veoma kompleksno pitanje i o njima se često govori iz najrazličitijih aspekata - ekološkog, političkog, energetskog, ekonomskog…

Međutim, retko ih doživljavamo kao zdravstveno pitanje, pa uprkos tako nečemu brojni podaci pokazuju da bi možda upravo tako trebalo da činimo!

Možda će vas zanimati:

Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine klimatske promene nazvala “najvećom zdravstvenom pretnjom u 21. veku“. Novo istraživanje objavljeno februara 2020. godine u prestižnom medicinskom časopisu The Lancet Planetary Health pokazalo je da bi ispunjavanje ciljeva postavljenih Pariskim sporazumom pored sprečavanja klimatskih promena imalo i ogromne zdravstvene prednosti, najviše zahvaljujući manjem zagađenju vazduha, zdravijoj ishrani i većoj aktivnosti ljudi.

Klimatske promene na zdravlje ljudi utiču na dva načina - direktno, kroz same posledice promena u klimi i indirektno, zbog različitih aktivnosti koje doprinose klimatskim promenama i istovremeno nanose štete našem zdravlju.

Direktan uticaj klimatskih promena na zdravlje

Glavna posledica klimatskih promena je porast temperature i češća pojava snažnih toplotnih talasa, a njihov uticaj na zdravlje ljudi je dobro dokumentovan.

Rekordni toplotni talas, koji je tokom leta 2003. zahvatio zapadni deo Evrope, doveo je do velikog broja smrti (procene se kreću od 30.000 do 70.000 preminulih), dok je u Beogradu za vreme toplotnog talasa 2007. godine zabeleženo povećanje smrtnosti od čak 76 odsto među starijim osobama.

Pored toga, poplave i snažne oluje, koje postaju sve češće zbog klimatskih promena po pravilu prate i velike zdravstvene krize, a određeni delovi sveta pate od nedostatka hrane zbog nepovoljnih klimatskih uslova. Klimatske promene narušavaju zdravlje i zagađenjem vazduha, koje nastaje zbog češćih šumskih požara, a ove godine se dosta pažnje posvetilo i njihovom mogućem uticaju na izbijanje neke buduće pandemije.

Kako aktivnosti koje doprinose klimatskim promenama negativno utiču na zdravlje

Osim direktnih posledica promena u klimi, aktivnosti koje doprinose nastanku klimatskih promena takođe imaju vrlo nepovoljan uticaj na zdravlje ljudi, navodi Klima101. Nedavno istraživanje pokazalo je da godišnje na svetu umre preko 8,5 miliona ljudi od posledica izazvanih zagađenjem vazduha PM 2,5 česticama, koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva.

Možda će vas zanimati:

Nezdrava ishrana u velikoj meri doprinosi nastanku raznih bolesti, a poslednjih godina se sve više objavljuju detaljne studije koje pokazuju da, ukupno posmatrano, prehrambena industrija doprinosi globalnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte od 21 odsto do čak 37 odsto. Tu ubedljivo najveći uticaj na klimatske promene ima proizvodnja mesa (posebno govedine) i mlečnih proizvoda, dok su emisije koje nastaju gajenjem voća i žitarica mnogostruko manje. Zato se očekuje da bi se prelaskom na zdraviju ishranu unapredilo zdravlje ljudi i istovremeno smanjio uticaj na životnu sredinu.

Pored navedenih činilaca i moderan način života, odnosno manjak kretanja, takođe veoma nepovoljno utiče na zdravlje. Zato bi mere koje promovišu alternativne vidove transporta, poput pešačenja i vožnje bicikla umesto vožnje automobila, imale znatne zdravstvene prednosti, dok bi istovremeno smanjile emisije ugljen-dioksida koje nastaju tokom vožnje.

Uz proizvodnju struje i hrane, transport je među vodećim uzročnicima klimatskih promena.

zagađenje, dimnjak, struja, čeličana, zenica ekologija smog Izvor: MONDO/Goran Sivački

Ispunjenjem ciljeva Pariskog sporazuma ka očuvanju zdravlja i života ljudi

U pomenutom istraživanju koje je nedavno objavljeno u časopisu Lancet Planetary Health, naučnici su istraživali kakav bi tačno uticaj na zdravlje ljudi imao intenzivniji rad na rešavanju pitanja klimatskih promena. Predmet istraživanja u ovoj ambicioznoj studiji bilo je devet velikih zemalja - Kina, SAD, Brazil, Nemačka, Velika Britanija, Nigerija, Indija, Indonezija i Južna Afrika. Ove države zajedno emituju 70 odsto globalnih emisija CO2, a uz to u njima živi polovina svetske populacije.

Možda će vas zanimati:

U istraživanju je modelirano kroz okvirne procene kolike bi bile zdravstvene pogodnosti do 2040. godine ukoliko bi se pomenute države pridržavale ciljeva Pariskog sporazuma.

Kao reper za mere koje treba sprovesti uzet je “scenario održivog razvoja”, koji je razvila Međunarodna agencija za energetiku, a koji svetu daje veliku šansu da rast globalne temperature ograniči na 1,8 stepeni Celzijusa.

Rezultati istraživanja pokazali su da bi sprovođenje mera u navedenih devet država dovelo do jasnih zdravstvenih unapređenja i očuvanja velikog broja života. Kroz veću klimatsku ambiciju i pridržavanje mera propisanih Pariskim sporazumom procene su da bi u ovim državama bilo sprečeno preko osam miliona prevremenih smrti godišnje do 2040. godine, i to oko 1,18 miliona smrtnih slučajeva usled rešavanja problema sa aerozagađenjem, oko 5,86 miliona manje smrti zbog zdravije ishrane i oko 1,15 miliona smrtnih slučajeva usled rešavanja problema fizičke neaktivnosti i korišćenja održivijih vidova transporta.

Gde su u celoj priči Srbija i Zapadni Balkan

Čitav region Zapadnog Balkana ima veoma veliki problem sa aerozagađenjem i to je nešto čega smo svedoci svakodnevno tokom zimskog perioda godine. To u velikoj meri utiče i na visoku stopu obolevanja i smrtnosti od posledica zagađenog vazduha. Na desetine hiljada ljudi godišnje premine u ovom regionu koji je ujedno i enormni emiter zagađujućih čestica.

S druge strane, već sada su primetne promene u klimi u ovom regionu. To najbolje ilustruje podatak da šteta od ekstremnih vremenskih događaja povezanih sa klimatskim promenama u poslednjih 20 godina u Srbiji iznosi preko 7,5 milijardi evra.

Ono što je problem sa našim regionom kada su klimatske promene u pitanju jeste još uvek nedovoljna zainteresovanost državnih organa i političara da se bave ovom temom, smatrajući da iste na nas ne utiču u velikoj meri. Međutim, mere kojima bi se uticalo na smanjenje zagađenja vazduha takođe bi smanjile i emisije ugljen-dioksida, čime bi naš region istovremeno radio na rešavanju dva velika problema koja su prisutna.

Šta vi mislite o ovim izuzetno važnim temama?

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo:

Komentari 1

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Srdjan

Klasicno prevrtanje propagande globalnih korporacija i korumpiranih politicara. Ne postoji nikakva volja da se bilo sta ucini za coveka vec da se poveca birokratija, nametnu regulative na slobode i naravno porezi. Da je ista od ovoga iz clanka istina ne bi imali sve vise novca i resursa u sve manje dzepova a sve vise i vise siromasnih i uskracenih ljudi. Cisto licemerje i PR na koji se primaju ljudi koji ne znaju nista i iz naivnosti sire te lazi.

Najnovije

Uređaji

Testovi