Rad umetnika Arnoa Lafona, Breathing, jedno je od deset izuzetnih dela predstavljenih na ovogodišnjoj izložbi „Putanje tehnologije“ (7-26. oktobar u Kulturnom centru Silosi), kojom Centar za promociju nauke obeležava deset godina festivala art+science.

Kako je nastao projekat, šta je bila inicijalna ideja?

Projekat Breathing nastao je u okviru projekta Climateurope2 i uloge Centra za promociju nauke, koji su pozvali umetnike da kreiraju imerzivna dela koristeći klimatske podatke otvorenog pristupa – „big data“ klime. Predlog je bio u skladu sa mojim dosadašnjim radom o odnosu između umetnosti, nauke i percepcije.

Izvor: Marko Risović

U aprilu ove godine bio sam na jednomesečnoj rezidenciji u CPN-u, gde sam imao priliku da razvijam koncept projekta u stalnom dijalogu sa timovima Centra. Sarađivao sam i sa Vladimirom Đurđevićem, klimatologom sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji mi je omogućio da razumem funkcionisanje i strukturu ovih podataka, kao i da pristupim istorijskoj arhivi Centra. Ovo uranjanje u višedecenijsko posmatranje klime – dokumente, grafikone, slike, ankete i podatke – duboko je inspirisalo narativni i vizuelni koncept projekta.

Nakon povratka u Francusku, nastavio sam sa vizuelnim i audio razvojem projekta, strukturiranim u četiri poglavlja koja prate evoluciju klime: od Velikog praska do naše moguće budućnosti. Da bih stvorio što potpuniji doživljaj, sarađivao sam sa muzičarem Žan-Emanuelom Ronetom, koji je komponovao originalnu muziku, sa željom da prenese emocije hitnosti, napetosti i nade.

Instalaciju prati i imerzivni sistem osvetljenja sastavljen od šest totema koji okružuju posmatrača. Ova svetla, inspirisana hromatskim frizom globalnog zagrevanja, evoluiraju iz plave u crvenu kroz poglavlja, vizuelno prenoseći porast temperature.

Konačno, Breathing se može posmatrati i kao rezultat moje karijere digitalnog umetnika i istraživanja novih tehnologija. Svako poglavlje koristi drugačiji vizuelni jezik: od digitalnog crteža preko generatora u realnom vremenu sa TouchDesigner-om, do veštačke inteligencije, koji je posvećen budućnosti i klimatskim predviđanjima. Ovi alati čine nevidljivo vidljivim — neprimetne podatke, tokove i transformacije koji svedoče o stalnoj evoluciji našeg sveta.

Klimatske promene su već neko vreme istaknuta tema. Vaša instalacija joj pristupa iz drugog ugla, istražujući oblasti (ne)zamislive budućnosti. Možete li objasniti zašto je ova perspektiva bila važna i kako se odvijao proces stvaranja?

Ovim projektom sam želeo da klimatskim promenama pristupim ne iz dokumentarne ili naučne perspektive, već kroz emocionalno i čulno iskustvo koje je sposobno da ponovo poveže gledaoca sa ljudskom i osetljivom dimenzijom ovog globalnog fenomena. Umesto da samo predstavljam vidljive posledice globalnog zagrevanja, želeo sam da prevedem dah Zemlje – njene cikluse disanja i mutacije – i suočim gledaoca sa lepotom i krhkošću ovog pokreta.

Izvor: Marko Risović

Istraživanje „nezamislive budućnosti“ takođe znači pokušaj da se da oblik onome što još ne postoji, na osnovu podataka, mašte i projekcija. Ovde naučni podaci postaju poetski materijal, vizuelni i zvučni jezik koji čini uočljivim ono što izmiče našim čulima: akumulacija, spora transformacija, nevidljive sile koje oblikuju naš svet.

Kreativni proces je bio strukturiran oko četiri poglavlja koja prate evoluciju klime, od formiranja Zemlje do moguće budućnosti. Svaki odeljak je dizajniran drugačijim vizuelnim jezikom, koristeći različite digitalne alate: digitalni crtež za poreklo, TouchDesigner da predstavlja tok i brzinu našeg vremena i veštačku inteligenciju da dočara imaginarni svet budućnosti.

Ovaj pluralitet tehnoloških pristupa odražava evoluciju našeg odnosa prema znanju: baš kao što se naučnici oslanjaju na nove instrumente da bi razumeli svet, ja koristim postojeće alate da predstavim ono što je golim okom nevidljivo. Kroz svetlost, zvuk i sliku, Breathing postaje prostor u kome više ne posmatramo samo podatke – osećamo ih, doživljavamo.

Izvor: Marko Risović

Moj cilj je da ponudim iskustvo koje prevazilazi strah ili krivicu, da otvorim osetljivu i kolektivnu refleksiju: budućnost koja tek treba da se izgradi, gde je svest o klimi praćena dahom nade i reinvencijom.

Može se reći da je ovo delimično projekat zasnovan na podacima. Kako gledate na prikupljanje podataka u sadašnjem trenutku i na koje načine nam to može pomoći da se krećemo ka sigurnijoj budućnosti?

Zaista, Breathing je projekat koji je duboko povezan sa klimatskim podacima, ali ne radi se samo o njihovom predstavljanju, već o tome da im se doda ljudska i emotivna dimenzija. Podaci su sada sveprisutni, gotovo apstraktni – brojevi, grafikoni i krive koje konsultujemo, a da uvek ne opažamo njihov emocionalni ili egzistencijalni značaj. Moj pristup sastoji se u njihovoj transformaciji u poetski i vizuelni jezik, sposoban da natera javnost da oseti ono što nam ovi brojevi zaista govore: ritmove, pukotine i krhkost života.

Prikupljanje podataka je jedan od najmoćnijih alata za razumevanje našeg sveta danas. Zahvaljujući njemu, možemo da pratimo prošlost, posmatramo sadašnjost i predviđamo budući razvoj. S druge strane, ovi podaci dobijaju značenje samo kada se dele, tumače i razumeju. Ovde umetnost može da igra vitalnu ulogu: povezujući naučno znanje sa čulnim iskustvom, čineći uočljivim ono što se krije iza algoritama.

U ovom projektu podaci postaju most između nauke i emocija, između vidljivog i nevidljivog. To više nije samo sredstvo za analizu podataka, već način da se ponovo povežemo sa našim okruženjem i ponovo naučimo kako da slušamo planetu. Nadam se da ću doprineti intimnijoj, ali i kolektivnijoj svesti, čineći ga dostupnim kroz svetlost, zvuk i pripovedanje.

Izvor: Marko Risović

Navigacija ka sigurnijoj budućnosti ne zavisi samo od tačnosti podataka, već i od naše sposobnosti da ih osetljivo interpretiramo, da na njih odgovorimo inteligentno i empatično. U tom smislu, umetnost postaje saveznik nauke: ona pretvara podatke u emocije, a emocije u akciju.

Kada se govori o klimatskim promenama, fokus je često na ljudskom uticaju i njegovom negativnom uticaju. Kako se nove tehnologije mogu koristiti za ublažavanje ili usporavanje klimatskih promena?

Verujem da nove tehnologije mogu i moraju postati oruđe za pomirenje između ljudi i njihovog okruženja. Iako su često percipirane kao izvor ekološke neravnoteže, one, naprotiv, mogu doprineti boljem posmatranju, razumevanju i predviđanju klimatskih promena. U Breathing-u, pokušao sam da pokažem kako ove tehnologije, od alata za vizuelizaciju podataka do veštačke inteligencije, mogu otkriti nevidljivu stvarnost i pomoći nam da postanemo svesni onoga što se dešava.

Danas nam tehnologije omogućavaju da prikupljamo i delimo klimatske podatke na globalnom nivou, modelujemo uticaje, predviđamo rizike i stimulišemo inovacije u oblastima energije, mobilnosti i poljoprivrede. One su produžetak naše vizije, sredstvo za pristupanje dimenzijama stvarnosti koje naša čula ne mogu da percipiraju. Da bismo zaista doprineli održivijoj budućnosti, tehnologija se mora koristiti odgovorno i kreativno. U ovom procesu umetnost može da igra vitalnu ulogu, dodajući ovim alatima osetljivu i etičku dimenziju, pretvaranjem podataka i algoritama u iskustva koja bude empatiju i kolektivnu maštu.

Iz ove perspektive, nove tehnologije više nisu samo instrumenti za izvođenje, već mediji svesti. Odvraćajući ih od čiste produktivnosti da služe razumevanju i komunikaciji, možemo ih učiniti moćnim polugama za usporavanje, popravljanje i preispitivanje našeg odnosa sa svetom.

Vaša instalacija počinje Velikim praskom. Mislite li da će se sve završiti još većim praskom?

Izvor: Marko Risović

Veliki prasak, u Breathing-u predstavlja početak i metaforu. On predstavlja onaj trenutak daha, širenja, rađanja poretka koji je oblikovao univerzum, ali i onoga koji i danas prolazi kroz nas. Upravo je zato projekat počeo Velikim praskom, da se podsetimo da je sve, od početka, priča o energiji, transformaciji i ciklusima.

Ne verujem u „konačni Veliki prasak“, spektakularan završetak. Skloniji sam da verujem u niz metamorfoza, nekad brutalnih, nekad neprimetnih. Čovečanstvo i priroda su uhvaćeni u ovom istom kretanju: krhkom balansu između stvaranja i uništenja, haosa i harmonije.

art+science festival je otvoren do 26. oktobra u Kulturnom centru Silosi, više o programu pogledajte ovde.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.