CERN privremeno gasi Veliki hadronski sudarač zbog velike modernizacije koja će drastično unaprediti njegove mogućnosti.

Ova podzemna, prstenasta instalacija duga 27 kilometara, smeštena u blizini francusko-švajcarske granice, osmišljena je tako da rekreira ekstremne uslove koji su vladali u Univerzumu ubrzo nakon Velikog praska. To se postiže sudaranjem čestica pri brzinama gotovo jednakim brzini svetlosti.

Upravo zahvaljujući hadronskom sudaraču, naučnici su 2012. godine otkrili takozvani Higsov bozon, elementarnu česticu zaslužnu za to što sve ostale čestice imaju masu.

Od Nove godine, CERN, organizacija koja upravlja Velikim hadronskim sudaračem, ima novog generalnog direktora. Reč je o Marku Tompsonu, profesoru fizike elementarnih čestica na Univerzitetu u Kembridžu. On sa entuzijazmom govori o novoj funkciji i obavezama koje ona nosi.

"Mašina radi savršeno i beležimo ogromne količine podataka", rekao je Tompson za Guardian. "Tokom ovog perioda biće više nego dovoljno informacija koje treba analizirati". Kada je reč o modernizaciji sudarača, projektu pod nazivom High-Luminosity LHC, Tompson je izrazito optimističan.

U međuvremenu, već postoji i plan za naslednika sadašnjeg sudarača. Reč je o instalaciji dužine 100 kilometara, poznatoj pod radnim nazivom "Future Circular Collider". Prva faza izgradnje planirana je za četrdesete godine ovog veka i biće posvećena eksperimentima u kojima će se sudarati elektroni i pozitroni. Oko 2070. godine predviđena je naredna razvojna faza, kada će fokus biti na dodatnom ubrzanju protona.

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.