Datum rođenja upisan u ličnoj karti ne govori gotovo ništa o stvarnom stanju ljudskog tela. Dve osobe od 50 godina mogu imati potpuno različit biološki uzrast - dok jedna ima ćelije četrdesetogodišnjaka, druga može biti na nivou osobe od 60 godina.
Nova, revolucionarna studija objavljena u časopisu Cell, otkrila je da biološki uzrast ne zavisi samo od genetskog koda i načina života. Mesto boravka direktno ubrzava ili usporava starenje organizma.
Kako su naučnici došli do ovih podataka?
Međunarodni tim istraživača koristio je naprednu metodu zvanu multiomika. Ova tehnologija omogućava kreiranje kompletnog "biohemijskog pasoša" čoveka, jer istovremeno analizira desetine hiljada molekula pojedinca - gene, proteine, masti, metabolite, bakterije u crevima, pa čak i tragove prošlih infekcija.
U studiji su učestvovala 322 zdrava dobrovoljca evropskog, istočnoazijskog i južnoazijskog porekla koji žive u Aziji, Evropi i Severnoj Americi.
Naučnici su primenili specifičan pristup. Analizirali su ljude iz iste etničke grupe koji žive na potpuno različitim kontinentima. To im je omogućilo da po prvi put potpuno razdvoje uticaj genetike od uticaja životne sredine.
Prvo važno otkriće pokazuje da etnička pripadnost ostavlja trajan molekularni otisak koji ne nestaje čak ni nakon preseljenja.
Utvrđeno je da učesnici južnoazijskog porekla imaju viši nivo antitela protiv patogena, što ukazuje na to da su kroz istoriju bili više izloženi infekcijama. Sa druge strane, ljudi evropskog porekla imaju raznovrsniju crevnu floru, ali i viši nivo metabolita koji se povezuju sa kardiovaskularnim bolestima.
Ovi obrasci ostaju nepromenjeni bez obzira na to da li ti ljudi žive u Evropi, Aziji ili Americi.
Međutim, drugo i potpuno neočekivano otkriće vezano je za brzinu starenja.
Kada čovek promeni kontinent, klimu, ishranu i ekologiju, spoljni faktori počinju da menjaju molekularne mehanizme starenja na osnovu njegove genetike.
Rezultati su pokazali da su Istočnoazijci koji su se odselili sa svog matičnog kontinenta biološki stariji od onih koji su ostali u Aziji. Kod Evropljana je situacija bila obrnuta - oni koji su se odselili iz Evrope, uglavnom u SAD i Kanadu, bili su biološki mlađi od svojih vršnjaka koji su ostali u rodnim krajevima.
Ipak, najveći naučni proboj predstavlja otkriće prve direktne molekularne veze između creva i ćelija. Naučnici su uočili jasan lanac od tri karike - crevni mikrob, molekul masti i gen za starenje.
Preciznije, pronađena je veza između gena telomeraze (enzima koji štiti krajeve hromozoma od starenja), crevne bakterije Oscillospiraceae UCG-002 i molekula masti sfingomijelina.
Ovaj lanac sugeriše da bakterije u crevima direktno određuju koliko brzo ljudske ćelije stare. Pošto sastav ovih bakterija zavisi od ishrane, a ishrana od mesta na kom čovek živi, naučnici veruju da su na korak od pronalaženja načina da se proces starenja uspori, pa čak i da se preokrene starenje mozga.
Iako su ovo preliminarni rezultati koji pokazuju povezanost, a ne stoprocentne uzročno-posledične veze, dubina analize menja kompletan pristup medicini.
Jedan lek ili ista referentna vrednost na laboratorijskom nalazu ne mogu važiti za sve ljude. Ono što je normalno za Evropljanina u Evropi, može biti znak za uzbunu kod Azijata u Americi. Svi podaci iz ove studije su javno dostupni kako bi lekari širom sveta mogli da ih koriste za precizniju dijagnostiku i prevenciju.
Ovo je jasan korak ka personalizovanoj medicini.
