Kako je još 1905. godine objasnio Albert Ajnštajn, informacija ne može da putuje brže od svetlosti. Međutim, nešto što nema masu i ne nosi nikakvu informaciju moglo bi, makar teorijski, da nadmaši ovu kosmičku granicu, poput same "tame".
Naravno, međunarodni tim naučnika, predvođen istraživačima sa Tehniona, Izraelskog instituta za tehnologiju u Haifi, nije direktno merio tamu, odnosno odsustvo fotona. Umesto toga, fokusirali su se na takozvane "tamne tačke" unutar svetlosnih talasa. To su mesta u strukturi talasa gde amplituda pada na nulu, pa se često nazivaju i "nulte tačke". U suštini, to su potpuno tamne tačke unutar svetlosnog polja.
Ove tačke formiraju pojave poznate kao vrtlozi. Naučnici ih opisuju kao slične vrtlogu u reci koji može da nadvlada tok vode, pri čemu njihova brzina tehnički može biti veća od brzine svetlosti. Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Nature.
"Teorija je odavno predvidela da optičke singularnosti mogu pokazivati superluminalno kretanje, naročito u trenucima blizu njihovog nastanka ili nestanka, kada njihove brzine mogu postati neograničene", navode autori studije. "Pratili smo ultrabrzu dinamiku ovih pojava uz izuzetno preciznu prostornu i vremensku rezoluciju, što nam je omogućilo da uočimo njihovo ubrzanje u ključnim trenucima."
Dokazati da tama može da "pretekne" svetlost nije bilo jednostavno i zahtevalo je specifičan mikroskopski sistem. Uz naprednu lasersku tehnologiju i specijalizovani opto-mehanički sistem, istraživači su prikupili podatke visoke preciznosti. Eksperiment je uključivao i tanak sloj heksagonalnog bor-nitrida, materijala u kojem se svetlost pretvara u takozvane polaritone talase koji su kombinacija svetlosti i materije. U tom obliku, brzina svetlosti se smanjuje oko sto puta u odnosu na kretanje kroz vakuum, iako je i dalje znatno veća od brzine zvuka.
Upravo u tom stanju, "tamni vrtlozi" mogu da nadmaše brzinu svetlosti.
"Naše otkriće otkriva univerzalne zakone prirode koji važe za sve vrste talasa, od zvučnih talasa i tokova fluida do složenih sistema poput superprovodnika", izjavio je Ido Kaminer, jedan od vodećih autora studije sa Tehniona. "Verujemo da će ove napredne mikroskopske tehnike omogućiti proučavanje skrivenih procesa u fizici, hemiji i biologiji i po prvi put pokazati kako se priroda ponaša u svojim najbržim i najteže uhvatljivim trenucima."
Izvor: Nova
