Litijuma u svemiru ima mnogo manje nego što teorija Velikog praska predviđa. Ova zagonetka mogla bi da otkrije novu fiziku i približi nas razumevanju tamne materije.

Saradnik Forbes-a, Brus Dormini, podseća u svom tekstu da su, kada je svemir nastajao, u prvih nekoliko minuta posle Velikog praska stvoreni prvi laki hemijski elementi: vodonik, helijum i mala količina litijuma i berilijuma. Međutim, kada posmatramo veoma stare zvezde, vidimo da litijuma-7 (stabilni izotop ovog elementa) ima dva do tri puta manje nego što teorija predviđa.

Drugim rečima, u prvim trenucima svemira trebalo je da nastane mnogo više litijuma nego što ga danas možemo pronaći u starim zvezdama.

Zašto je ovo važno?

Izvor: Shutterstock

Litijum ne spada u retke elemente na našoj planeti, ali je veoma redak u svemiru. Andreas Korn, stelarni astrofizičar sa Univerziteta u Upsali u Švedskoj, objašnjava da je previše litijuma-7 stvoreno u Velikom prasku. Sada ga u starim zvezdama vidimo premalo.

Ovo je jedina ozbiljna nedoslednost u teoriji nukleosinteze Velikog praska. Ako je ne možemo objasniti postojećim teorijama, to bi moglo da znači da u fizici postoji nešto što još nije otkriveno.

Naučnici se nadaju da bi rešenje ovog problema moglo ujedno da pomogne i u razumevanju tamne materije. To je nevidljiva supstanca koja čini većinu svemira, ali se ne može direktno posmatrati.

Možda je problem u zvezdama

Jedno moguće objašnjenje je da su zvezde tokom milijardi godina “progutale” i uništile veći deo litijuma. U Suncu, na primer, gotovo sav litijum je nestao, čak 99,5% jer je završio u slojevima dovoljno vrelim da ga razbiju na manje čestice.

Stare zvezde na periferiji naše galaksije, koje se nazivaju halo zvezde, posebno su dragocene za proučavanje. One mogu da nam pokažu kako je svemir izgledao pre 10 do 12 milijardi godina. Ali veliki je izazov tačno odrediti koliko je u tim zvezdama nestalo zbog unutrašnjeg mešanja i visokih temperatura.

Izvor: Shutterstock

Pogled u budućnost

Evropska svemirska agencija planira misiju HAYDN koja bi mogla da poleti sredinom ovog veka. Njeni instrumenti proučavaće unutrašnjost starih zvezda pomoću tzv. asteroseizmologije - metode koja meri oscilacije unutar zvezda (nešto poput seizmičkih talasa na Zemlji). Ova posmatranja trebalo bi da pomognu naučnicima da preciznije izračunaju koliko se litijuma zaista uništava unutar zvezda.

Zagonetka ostaje

Neki naučnici smatraju da je bar deo problema posledica procesa u samim zvezdama. Ali se svi slažu da se radi o “tvrdome orahu” koji astrofizičari i fizičari čestica pokušavaju da razbiju već decenijama.

Ako se rešenje ne pronađe u poznatoj fizici, onda možda mora da se zaviri u potpuno novu - a to bi moglo promeniti naše razumevanje svemira.

Izvor: Forbes Srbija

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.