Ako se reše izazovi finansiranja i rada u svemiru, projekat solarnih panela u orbiti mogao bi zaživeti sredinom ovog veka.

Solarni paneli u svemiru mogli bi da smanje potrebe Evrope za obnovljivom energijom na Zemlji za 80 posto do 2050. godine, pokazalo je najnovije istraživanje.
Koristeći detaljan računarski model buduće energetske mreže kontinenta, istraživači su otkrili da bi sistem svemirskih solarnih panela, koji je dizajnirala američka svemirska agencija NASA, mogao da smanji troškove celog evropskog elektroenergetskog sistema za čak 15 posto. Takođe bi mogao da smanji potrošnju baterija za više od dve trećine.
Studija, koju su vodili istraživači sa Kings koledža u Londonu, prva je koja procenjuje mogući uticaj svemirske solarne energije na Evropu.
Svemirski solarni paneli koji su dali pozitivne rezultate koriste dizajn heliostata. Taj sistem koristi reflektore nalik ogledalima za prikupljanje Sunčeve svetlosti u orbiti, a zatim se ona prenosi do zemaljskih stanica i pretvara u električnu energiju pre nego što bude isporučena u energetsku mrežu.
Računarski model evropske energetske mreže obuhvata 33 države i simulira potražnju za električnom energijom, proizvodnju i skladištenje kako bi se identifikovala najjeftinija opcija za zadovoljavanje potreba.
Svesmirski izazovi
Kada su istraživači integrisali koncept ovih panela u model zasnovan na NASA-inim predviđanjima o njihovom potencijalnom kapacitetu, rezultati su pokazali da bi oni mogli da zamene čak 80 posto evropske obnovljive energije na kopnu, prenosi tportal.
Ta energija je neredovna i zavisi od vremenskih uslova, što komplikuje pouzdanu isporuku, a dolazi i sa različitim troškovima. Svemirski solarni paneli mogli bi zato da budu alternativni centralizovani izvor energije koji radi iznad atmosfere sa kontinuiranom snagom u gigavatnom opsegu.
Modeliranje nije uzelo u obzir moguće posledice specifičnih svemirskih izazova, poput orbitalne gužve, prekida prenosa ili promenljivosti zračenja, što bi moglo uticati na pouzdanost i radne performanse panela.
Potencijalna isplativost ne bi mogla da se postigne pre 2050. godine jer bi njihova izgradnja, lansiranje i održavanje bili preskupi, osim ako tehnološki napredak ne smanji troškove.
Japan već razvija takve panele i uključuje ih u svoju strategiju smanjenja emisije štetnih gasova. Evropa bi mogla da prati taj primer jer već ima dugu tradiciju multinacionalne saradnje sa ciljem prekogranične razmene električne energije i satelitskih poduhvata pod okriljem Evropske svemirske agencije.
Tako bi moglo da nastane rešenje na nivou kontinenta koje bi obezbedilo stabilnu isporuku obnovljivih izvora energije na nivou baznog opterećenja, smanjujući zavisnost Evrope od energije proizvedene gasom, piše Guardian.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.