Najviše rizikuju oni koji za pristup Fejsu i drugim društvenim mrežama koriste mobilne uređaje, ali evo nekoliko univerzalnih saveta kako da se zaštite od prevara, neželjenih gostiju i hakera.

Kako ne bi postali žrtva prevaranata na Facebooku i drugim društvenim mrežama, korisnicima se preporučuje da slede nekoliko jednostavnih pravila:

- Koristite jake lozinke za vaše naloge i onemogućite “auto-complete“ funkciju, naročito ukoliko se prijavljujete sa svog smartfona ili tableta;
- Ograničite količinu informacija koje delite na mreži; podelite “prijatelje“ u grupe, tako da možete da delite veoma lične informacije samo sa onima kojima verujete;
- Nemojte preuzimati fajlove i otvarati linkove, ukoliko niste sigurni ko vam ih šalje i zašto;
- Pre nego što ukucate svoje podatke, uverite se da stranica nije lažna, napravljena u cilju krađe vašeg korisničkog imena i lozinke;
- Nastojite da koristite sigurnu konekciju, ukoliko je to moguće, nemojte unositi svoje podatke za prijavljivanje kada se povežete na bilo koji hotspot na koji naiđete;
- I najvažnije ­- uverite se da je uređaj koji koristite za aktivnosti na društvenim mrežama dobro zaštićen; koristite lozinku za pristup uređaju i pouzdano rešenje za zaštitu.

Obratite pažnju i na sledeće:

- Ukoliko primate e-mail notifikaciju od Facebooka ili poruku da vaš nalog može biti blokiran, nikad nemojte unositi svoje podatke u formi koja prati tu poruku. Facebook nikad ne traži svojim korisnicima da unesu svoju šifru u mejlu ili da pošalju svoju šifru putem mejla.
- Postavite kursor na link i proverite da li vodi ka oficijelnoj Facebook stranici. Štaviše, treba da ručno ukucate Facebook URL u adress bar - sajber kriminalci imaju na raspolaganju i mogućnost da prikriju adrese koje vode do vas.
- Kada ručnounosite URL u polje sa adresom, proverite ga ponovo nakon što se stranica učitala kako bi ste se uverili da nije lažna.
- Zapamtite da Facebook koristi HTTPS protokol da prenosi podatke. Odsustvo sigurne veze verovatno znači da ste posetili prevarantski sajt čak i ako URL adresa deluje ispravno.

Istraživanje pokazalo: Bezbednost na društvenim mrežama je sve gora!

Prema rezultatima istraživanja koje su sprovele kompanije Kaspersky Lab i B2B International, samo mali broj ispitanika razume rizike vezane za aktivno korišćenje društvenih mreža. Najviše rizikuju oni koji za pristup društvenim mrežama koriste mobilne uređaje.

Istraživanje je pokazalo da je komunikacija putem društvenih mreža jedna od najpopularnijih aktivnosti na internetu. Društvene mreže su treća najpopularnija aktivnost, posle proveravanja pošte i čitanja, a na mobilnim uređajima čak i popularnija.

Istovremeno, 78 odsto ispitanika ne smatra da su hakeri na bilo koji način zainteresovani za njih ili čak i ne razmišljaju o ovom problemu. Svaki deseti korisnik deli privatne informacije sa nepoznatim ljudima, dok čak 15 odsto učesnika u istraživanju koristi društvene mreže za deljenje informacija koje nikada ne bi otkrili u stvarnom životu. Dalje, 12 odsto ispitanika unosi svoje podatke onlajn dok su povezani na javnu Wi-Fi mrežu. Samo 18 odsto misli da otkriva više nego što bi trebalo na društvenim mrežama, a samo sedam odsto ispitanika navodi da su podaci za prijavljivanje na društvenu mrežu jedan od tri tipa informacija čijeg se gubitka najviše plaše.

Nemarno ponašanje korisnika može da dovede do neprijatnih posledica. Napadači često pretražuju društvene mreže u potrazi za informacijama koje korisnici slučajno ostave. Ove informacije mogu im pomoći da počine zločin: e-mail adrese mogu biti iskorišćene za razne prevare; neke informacije mogu da im pomognu da otkriju lozinku ili lokaciju korisnika, i mnogo više. S druge strane, pristup korisničkom nalogu sajber-kriminalcu može da pruži mnogo više mogućnosti, uključujući slanje zloćudnih linkova i fajlova žrtvinim “prijateljima“, krađu ličnih podataka koje će kasnije prodati na crnoj berzi itd.

Statistika je pokazala da interes hakera za društvene mreže ne jenjava. Prema podacima Kaspersky Security Network, 2013. godine proizvodi Kaspersky Lab blokirali su više od 600 miliona pokušaja posete fišing-stranici, a preko 35 odsto ovih stranica imitirale su sajtove društvenih mreža. Istraživanje je takođe pokazalo da se 40 odsto korisnika susrelo sa sumnjivim porukama koje ih upućuju na nepoznati link ili na preuzimanje potencijalno zloćudnog fajla, a 21 odsto korisnika primio je email koji je navodno poslat sa društvene mreže u nameri da se dobiju akreditivi tog korisnika za prijavljivanje na društvenu mrežu.

Povrh toga, korisnici mobilnih uređaja se često nalaze u još većoj opasnosti: samo šest odsto ispitanika izjavilo je da su hakeri uspeli da “preuzmu“ njihov nalog na društvenoj mreži, dok među vlasnicima Android tableta ova cifra iznosi 13 odsto. Pored toga, broj žrtava varira ne samo u zavisnosti od korišćenog uređaja već i od mesta prebivališta: neovlašćeni pristup nalozima na društvenim mrežama prijavilo je 16 odsto korisnika u Kini i regionu Azija-Pacifik, 19 odsto u Rusiji, a samo dva odsto u Japanu i četiri odsto u Severnoj Americi.

Na primer, sigurnosno rešenje nove generacije Kaspersky Internet Security - Multi-Device za privatne korisnike, koje je kompanija nedavno predstavila, može da zaštiti više uređaja, bilo da su u pitanju računari koji rade na operativnim sistemima Microsoft Windows, Apple OS X ili Android, iOS ili Windows Phone pametni telefoni i tableti. Anti-fišing modul na svim ovim platformama proverava sajtove koje korisnici otvaraju i potvrđuje autentičnost sertifikata, sprečavajući da korisnik postane žrtva prevaranata. Pored toga, vlasnici Windows, Android ili OS X uređaja zaštićeni su od bilo kakvog pokušaja krađe njihovih podataka upotrebom zloćudnog softvera, bilo da su to keyloggeri koji presreću korisničko ime i lozinku ili Trojanci koji „prave“ dodatna lažna polja za unos na legitimnim sajtovima. Pored toga, Kaspersky Internet Security proverava Wi-Fi konekciju i upozorava ukoliko ona nije dobro zaštićena i može biti iskorišćena za krađu ličnih podataka.

Pratite nas i na Facebooku!

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.