Amerikanci već mogu da batale Facebook i Twitter i zađu malo i u novi virtuelni komšiluk, na upoznavanje i onlajn spiku...

U poslednjih par godina, usled užurbanog tempa života, sveopšte otuđenosti i nemogućnosti da isplaniramo sebi dan, zbog silnih obaveza, najmanje vremena nalazimo za upoznavanje ili neko ozbiljnije druženje sa komšilukom. Vidimo se u prolazu, na nekom od sastanaka kućnog saveta ili skupštini stanara, javimo se jedni drugima ili se ne javimo i - to je to. Sva komunikacija se završava na tome.

Amerikanci su, inovativni kao i uvek, rešili da tome stanu na put! Rešili su da se upoznaju sa svojim komšijama, pa makar i virtuelnim putem!

Kada već ne možemo da napravimo prvi korak uživo, možemo preko veze. A onda će i kafenisanje ili neko “otpadanje“ ispred zgrade ili usred savršeno uređeneog travnjaka u bašti, ispred kuće, lakše da se dogovri!

Budućnost komšiluka je komšijska Nextdoor društvena mreža!

Za sada je dostupna samo u Americi, u 50 država, pokriva oko 13.000 komšiluka i ima plan da se širi po svetu. Nextdoor mreža pokrenuta je krajem 2011. godine i do sada je okupila milione ljudi oko istih, pravih komšijskih tema, koji svakog dana razmene preko milion različitih poruka i još toliko slika. Na Nextdoor mreži ljudi mogu da razmenjuju i iskustva o popravkama različitih kvarova, ugovaraju sastanke, preporučuju najbolje servise i majstore, pričaju o održavanju higijene i drugih infrastrukturnih potreba naselja ili komšiluka i da se, naravno, bolje upoznaju. Primer jednog komšijskog naloga možete pogledati OVDE.

Nextdoor je segmentisan, tako da oni koji geografski ne spadaju u komšiluk ne mogu da se registruju na odredište koje prevazilazi geografsku poziciju njihovog komšiluka. Špijuniranja, dakle nema. Komšiluci se formiraju na osnovu ulice, kućnog broja, oznake za plaćanje računa i jednog od brojeva sa računa, tako da zaista, osobama koje nemaju sve ove podatke, pristup nije omogućen.



Istraživanja Nextdoor mreže pokazala su da svega dva odsto pratilaca na Twitteru i Facebooku čine komšije korisnika tih mreža. Tek 19 odsto Amerikanaca poznaje komšiluk, a preko 3.5 miliona Britanaca nije upoznalo nikoga iz komšiluka. Trećina Amerikanaca ne može da se seti imena svojih komšija, ali zato druga trećina može da nabroji neke od komšija. Britanci polovično veruju komšijama, jer je njih polovina rekla da ima poverenje u komšije, a dobrodošlicu nekome iz komšiluka u Londonu poželelo bi svega 13 odsto ljudi. Gledajući ove podatke, ideja Nextdoor mreže nije nimalo loša. Ipak, verujemo da u Srbiji situacija još uvek nije tako alarmantna, ali je trend otuđivanja, složićete se, prisutan.

Prva sledeća stanica Nextdoor mreže biće Evropa, najpre Velika Britanija, pa ostale zemlje redom. Kada će virtuelni komšiluk stići u Srbiju, ne znamo, ali ne bi bilo loše da stigne, zar ne? Kada smo već kod dolaska, da li biste koristili ovu mrežu, ako bi se pojavila u Srbiji?

Dok Nextdoor osvaja svet vi, za promenu, okrenite svoje prave komšije i komšinice i ispričajte se uz kaficu, ratluk ili po koju dobru čašicu (razgovora, naravno)! Kao što se radilo nekada...

(Marko Čavić, MONDO)

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.