Napredna tehnologija pomaže da se zadaci obave lakše i čak četiri sata brže, ali pritisak rokova i želja za više slobodnog vremena i dalje su prisutni.

Polemike oko toga koliko su nam različita tehnološka rešenja dala mogućnost da budemo efikasniji u izvršavanju svakodnevnih poslovnih obaveza i bolje raspolažemo slobodnim vremenom, a koliko nas uvlače u začarani krug novih zadataka, uvek su zanimljiva tema.

Nedavno istraživanje kompanije Visa Inc. otkrilo je da ljudi veruju da je tehnološki napredak doprineo nedeljnoj uštedi vremena od čak šest sati u odnosu na period pre 10 godina, međutim tri četvrtine ispitanika i dalje oseća pritisak prilikom organizacije vlastitog vremena.

Prema rezultatima istraživanja “VisapayWave Currency of time“, više od 77.5 odsto ispitanika oseća se zaposlenijim, od čega je više od 42.5odsto reklo da je kod njih taj osećaj prilično izražen. Zanimljivo je da su ljudi koji primećuju najveću uštedu vremena prouzrokovanu tehnološkim napretkom istakli da su danas zaposleniji nego ranije, što ukazuje na to da se zadaci brže obavljaju, ali brže stižu i nove obaveze.

Na vrhu liste aktivnosti kojima bi se ljudi bavili kada bi imali više slobodnog vremena su druženje sa porodicom i prijateljima (33.1 odsto) i hobi (31.2 odsto). Vreme posvećeno nama samima sa 16 odsto nalazi se nisko na listi, ali istraživanje otkriva kako sve veća ušteda vremena uzrokuje rast želje za rekreacijom i zdravim načinom života.

Paul Spoonley, profesor sa katedre humanističkih i društvenih nauka Univerziteta Massey tvrdi kako činjenica da se ljudi osećaju zaposlenijima iako im tehnologija štedi vreme, ne predstavlja iznenađenje: „Mogućnost trenutne komunikacije podrazumeva stapanje nekadašnjih granica između poslovnog i porodičnog sveta. Granice postaju nejasne. Tehnologijom možemo uštedeti dosta vremena pri obavljanju određenih zadataka, ali ona takođe stvara nove obaveze, zbog čega mnogi imaju potrebu da stalno nešto proveravaju na Internetu ili odgovaraju na tekstualne poruke. Upravo te savremene navike stvaraju osećaj zaposlenosti“.

Smatra se da će korisnicima kreditnih kartica, uvođenje tehnologija poput beskontaktnog plaćanja računa, koje omogućava obavljanje kupovine u iznosu do 80 dolara bez unosa PIN-a, odnosno potpisa na priznanici, ubrzati svakodnevnu kupovinu i smanjiti vreme koje trošimo čekajući u redovima.

Ovo istraživanje pokazalo je da kupci koji koriste beskontaktno plaćanje, tu akciju obavljaju čak četiri puta brže od kupaca koji koriste tradicionalne kartice.

Na pitanje koje bi poslove želeli da obavljaju četiri puta brže nego što to čine sada, ispitanici su bili vrlo određeni - skratiti vreme provedeno čekajući na telefonskim linijama pozivnih centara (45.3 odsto), obavljajući nedeljnu kupovinu u supermarketima (20.9 odsto) i vozeći se od kuće do posla i nazad (19.9 odsto).

Muškarci su u odnosu na žene skloniji korišćenju beskontaktnih kartica (42.5 odsto muškaraca nasuprot 37.7 odsto žena), kao i da su spremniji da se u potpunosti odreknu korišćenja gotovine kada bi takvo rešenje bilo moguće (43.4 odsto muškarci i 33.7 odsto žene).

Kada se u obzir uzmu generacijske razlike, mladi ljudi između 18. i 24. godine najspremniji su da odustanu od korišćenja gotovine, a istovremeno su imali najmanje novca u svojim novčanicima, što potvrđuje njihovu naklonost elektronskim oblicima plaćanja.

(MONDO)

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.