Danas svi pričaju (i sve više će pričati) o zaštiti podataka, a MONDO vam otkriva na koje se to načine čini i šta je, zapravo enkripcija, koja stoji iza zaštite podataka.

Hiljade kompanija, od malih preduzeća do globalnih korporacija, investira u razvijanje tehnologije, tako da njihova ciljna publika može da ispuni svoje ciljeve i potrebe. Sve ovo čini informaciju jednim od najvažnijih dobara današnjice.

Informacije u 21.veku su pre svega digitalne i bez njih bi svet kakav poznajemo prestao da postoji. Informacija je najvrednije dobro ljudske vrste u ovoj fazi njenog razvoja. Pobediće onaj koji poseduje informaciju, o bilo kojoj sferi da je reč - posao, sport, politika, vojska ili nauka.

Izlišno je reći da informacije zahtevaju i određen stepen zaštite koja mora biti savremena, konvencionalna i spremna za korišćenje. U prethodnim vekovima, štit je bio zaštita od mača. Kasnije, neprobojni pancir bio je zaštita od metaka. Zaštita informacija se bazira na istim principima, pa je jedna od najpouzdanijih bezbednosnih tehnologija tzv. enkripcija podataka.

Enkripcija je proces pretvaranja podataka u nerazumljivu formu sa ciljem da ih sakrije od neaovlašćenih lica i da, istovremeno, omogući pristup onima koji na to imaju pravo - veoma jednostavan, a izuzetno bezbedan koncept. Ukoliko ne postoji način da se neki podatak pročita, on postaje bezvredan.

Istorijat enkripcije

Neka vrsta enkripcija je bila ekskluzivno pravo koje je imala još antička vojska. Potreba da se prenese naređenje ili strategija, da se ugovore savezi itd, a da se ne desi da informacija ode u pogrešne ruke, doveli su do pojave stenografije. Stenografija se pojavila oko 440. godine pre nove ere, sa prvim uređajem za enkripciju osmišljenim u Sparti. Komad pergamenta bio je presavijen preko štapića određenog prečnika i poruka bi bila napisana duž ose štapića. Štapić istog prečnika bio je potreban kako biste mogli da pročitate poruku. Ovaj metod bio je jednostavna zamena za šifru.

U 4. veku je u Rimu nastao drugi uređaj - sastojao se od dva diska koja se nalaze na osi. Svaki disk imao je na sebi slova koja su ispisana nasumično. Julije Cezar imao je svoju sopstvenu šifru preko koje su poruke dekodirane tako što bi svako slovo bilo zamenjeno slovom koje se nalazi pod odgovarajućim brojem na disku.

Tehnologija enkripcije značajno se razvila tokom srednjeg veka, kada su nastale polialfabetske šifre. Možda je najpoznatije otkriće, zapravo, Enigma-elektromašinski uređaj za enkripciju, koji je nastao 1918. godine. Bio je to uređaj za enkripciju sa rotorom, koja je primenjivala zamenu šifara. Nemačka mornarica je 1926. godine kupila nekoliko serija Enigma mašina i prilagodila ih za vojnu upotrebu.

Pojava kompjutera u posleratnom period ubrzala je dalji razvoj enkripcije. Šezdesetih godina 20. veka stvoreno je nekoliko zaštitnih sistema enkripcije, koje su kriptografski bile jače od rotor mašina.

Enkripcija kakvu je danas poznajemo

Reper za moderne tehnologije enkripcije bila je pojava simetričnog algoritma za enkripciju poznatijeg kao Data Encryption Standard (DES), koji je proizvela kompanija IBM i koji je odobren od strane vlade Amerike 1977. godine kao zvanični standard.

Enkripcija se koristi kako bi se bezbedno čuvali i prenosili poverljivi podaci preko kanala koji nisu sigurni. Prenošenje ove vrste podataka podrazumeva dva inverzna procesa. Prvo, podaci moraju biti šifrirani pre nego što budu skladišteni ili prenešeni preko kanala za komunikaciju. Potom, potrebno je prenete podatke dešifrovati.

U početku, enrkipcija se koristila isključivo za prenos poverljivih podataka, a tek kasnije za skladištenje tih podataka. Nekoliko algoritama, poznatih kao šifranti, obavljali su pomenute konverzije. Ovi algoritmi se primenjuju koristeći ključ. Ključevi za enkripciju i dekripciju mogu da se razlikuju, a mogu biti i isti. Danas postoji veliki broj metoda za enkripciju.

Tehnologije enkripcije takođe mogu biti podeljene prema načinu sistematskog pristupa procesu. Na primer, kada je u pitanju enkripcija na kompjuterima i drugim uređajima kao što su lap-topovi, pametni telefoni, tablet računari itd, ove metode mogu biti podeljene na enkripciju celog diska i enkripciju na nivou datoteka.

Važnost enkripcije danas

Broj sajber pretnji, kao što su na primer ciljani napadi i špijunaža na kompanije i industriju, u stalnom je porastu. Prema istraživanju koje je sprovela kompanija B2B International u julu 2012. godine, 27 odsto IT stručnjaka navelo je zaštitu korporativnih podataka kao jedan od tri najvažnija zadatka sa kojim se suočavaju. Kako bi zaštitili podatke, nije potrebno samo suzbiti napade virusa i napade na korporativne mreže, već i sprečiti zloupotrebu podataka za koju su krivi zaposleni, bilo da je to namerno ili iz neznanja. Ovo znači da efikasna zaštita IT infrastrukture podrazumeva i anti virusna rešenja, specijalizovana bezbednosna rešenja, a to znači enkripciju podataka.

Enkripcija je jedna od pet najpopularnijih bezbednosnih mera: prema istraživanju kompanije B2B International, 44 odsto kompanija koristi ovu meru kako bi obezbedila najvažnije podatke, a 36 odsto drži pod enkripcijom sve svoje podatke.

Enkripcija na mobilnim uređajima

Još jedno kritično područje, gde je potrebno primeniti tehnologiju enkripcije jesu mobilni uređaji i podaci skladišteni u njima. Stalno se pojavljuju zastrašujuće priče o ukradenim laptopovima, izgubljenim memorijskim karticama i pametnim telefonima koji sadrže poverljive ili lične podatke, pa čak i poverljivim podacima koji pripadaju tajnim službama. Prema istraživanju Ponimon Instituta, preko 12.000 laptop uređaja biva ukradeno ili izgubljeno svake nedelje u Americi, a samo 34 odsto poverljivih podataka čuva se pod šifrom.

Ukoliko podaci nisu pod enkripcijom, a napadač ima pristup korporativnoj IT infrastrukturi gde su podaci smešteni, posledice mogu biti katastrofalne. Za pojedince to može da predstavlja krađu strogo poverljivih podataka, slika, kreativnih radova, ličnih podataka i sl. čije korišćenje ili objavljivanje može izazvati moralnu ili finansijsku štetu. Za poslovne korisnike, krađa poverljivih podataka, finansijskih informacija ili ličnih podataka zaposlenih može predstavljati pretnju za opstanak kompanije. Danas, neke je aktivnosti nemoguće zamisliti bez digitalnih sistema za enkripciju. To su, na primer, aktivnosti vezane za elektronski platni sistem ili online bankarstvo.Tehnologije enkripcije takođe štite prava i slobodu pojedinaca. Novinari, aktivisti za ljudska prava i ostale javne ličnosti, trebalo bi da povedu računa o enkripciji podataka sa kojima raspolažu. To bi zagarantovalo ličnu bezbednost, na primer, prilikom rešavanja pitanja kao što je sloboda govora u zemljama koje funckionišu pod diktatorskim režimima.

Bez sumnje, enkripcija podataka je najpouzadniji način da osigurate poverljive informacije!

(MONDO)

Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.