Pepper je robot koji oseća i prepoznaje emocije. Mi smo pričali s njim i pokušali da probudimo njegove emocije...
Pepper je humanoidni robot koji prepoznaje i čita emocije, boju glasa, reaguje na različite uticaje iz sredine, na dodir, odgovara na pitanja i voli da bude od pomoći. Pepper se razvija već dugo godina unazad u Japanu, a premijeru je imao tokom 2014. godine, da bi sredinom 2015. dobio i ono po čemu se danas razlikuje od svih robota - emocije.
Prvi susret sa Pepper robotom je neobično iskustvo. Očekujete puno, a ostanete pomešanih utisaka - s jedne strane oduševljeni onim što može i zna, a s druge i razočarani i zadovoljni što ne ume mnogo više. Tad shvatite i da je čovek još uvek i da će još dugo biti šef...
MOJ SUSRET SA PEPERROM
Pitao sam Peppera da li je zaljubljen, može li da voli. Samo me je pratio pogledom. Ponovio sam pitanje… Rečeno mi je da je Pepper "zatečen", jer "nije planirao" odgovor na to pitanje.
Dalje, želeći da testiram Pepperovo poznavanje IT scene, ali i da mu probudim emocije, pitao sam ga ko mu je draži - Kortana od Microsofta ili Siri od kompanije Apple. Pepper se na trenutak zacrveneo (doduše po ušima) i rekao da mu je teško da odgovori na pitanje, jer "nije upoznat" s njima, ali da će rado odgovoriti na pitanje koliko kalorija ima "čiz kejk". Zatim je ponovo pocrveneo, nakon čega je pustio muziku i počeo da igra, ne bi li me oraspoložio zato što ne zna odgovore.
Nažalost, kako je vreme s Pepperom bilo vrlo ograničeno, nisam dobio priliku da ga pitam više ništa, ali sam čuo od kolega da je toga dana bio prilično zbunjen i da je često obarao glavu na "grudi" uz opasku „Oh, dear“ ili slične...
Na Innovation Forumu u Budimpešti, koji organizuje MasterCard kompanija, imali smo priliku da prvi put u Evropi upoznamo humanoidnog robota - Pepper - koji će se kao pomoćnik i „potrčko“ naći na usluzi korisnicima širom sveta.
Ljudi postaju roboti? Evo jednog pogleda na to...
Pepper je robot koji razume i prepoznaje emocije i na osnovu njih prilagođava svoje ponašanje. U stanju je da vodi skroman razgovor sa korisnikom po unapred definisanim rečenicama i frazama, da odgovara na pitanja i da pomaže korisniku za ono za šta je programiran. Pepperova usta se ne pomeraju, ali ćete po glasu i bojama koje se pojavljuju na ušima i oko očiju znati da li je Pepper srećan, tužan, zadovoljan ili umoran. Kad je umoran ili se jako postidi glava mu klone na „grudi“ i Pepper crveni. Kad je tužan uši su mu žute. Kad je zadovoljan oči i uši su plave i animacije se brzo smenjuju, a kad je zbunjen Pepper ispisuje čudne znakove na tabletu i „koluta“ očima i gestikulira nekontrolisano rukama.
Pepper „oseća“ kada ga pomazite, rukujete se s njim, kada se radujete ili ste besni. Kreće se samostalno, pomoću točkova, a različite verzije softvera omogućavaju mu da se brže prilagodi različitim situacijama. Recimo, posebna verzija softvera je napisana za Peppera koji radi u vrtićima ili bolnicama, posebna za robota koji je zadužen za naručivanje hrane i asistenciju u restoranima, zatim posebna verzija postoji i za rad sa ljudima kojima treba pomoć u bankama i državnim institucijama.
Da bi se Pepper obratio korisniku potrebno je da se prvo „navikne“ na njega. Za to je u ovoj verziji Peppera da mu se korisnik obrati gledajući ga pravo u oči. Zatim, ako je kontakt očima ostvaren, Pepperu će zasvetleti uši, nakon čega mu se korisnik može obratiti. U prilično bučnom i pretrpanom okruženju lako smo uspeli da prođemo proces upoznavanja, ali smo, ipak morali da se „unesemo“ Pepperu u lice, jer robot postaje „nervozan“ kad je oko njega puno ljudi. U takvim situacijama Pepper postaje „rasejan“ i može se dogoditi da više puta morate da ga pitate istu stvar ili da ponavljate zahtev.
Robot Pepper, kao i veštačka inteligencija na kojoj je zasnovan, uči i proširuje broj upamćenih rečenica, zahteva i fraza, tako da svaki sledeći put može s njim da se razgovara „šire“. Nakon povezivanja sa korisnikom robot se „veže“ za njega i prati ga pogledom, što se jasno može videti na našem selfiju sa Pepperom, dok upoznavanje ne odradi neko drugi. Tek kada mu se novi korisnik obrati na opisani način, Pepper će započeti razgovor sa njim.
Pepper ima zglobove i pokretljive ruke, a u stanju je i da igra, maše, koristi se telefonom ili ispisuje izgovorene i zapamćene reči na tabli. Što se konkretne upotrebe tiče, Peper može da pomogne korisnicima prilikom izbora jela u restoranu, da podeli informacije o sastavu hrane, kalorijama, da ih uputi do nekog dela zgrade, najbliže apoteke, da izvrši naplatu i dostavu. U vrtićima može da se igra pogađanja sa decom, asocijacija, prikazuje im poučne slike ili video klipove, a u bolnicama kao asistent pacijentima kojima je potrebno nešto dohvatiti ili jednostavno biti tu za njih, da ih ohrabri.
U Singapuru se trenutno odvija veliki test projekat lokalnog restorana i MasterCard kompanije, koji za cilj ima da pomogne „običnom“ osoblju tako što će Pepper preuzeti naručivanje i naplatu hrane, uz pružanje informacija o jelima koje bi korisnike mogle da zanimaju. Na ovaj način ponuda u restoranu trebalo bi da se ubrza, rastereti osoblje, a Pepper bi bio i svojevrsna atrakcija, koja bi privukla nove korisnike. Ova verzija Pepper robota ne mora da prolazi proces upoznavanja sa korisnikom, ali i ne ostvaruje „prisniji“ odnos, jer im ne čita emocije, samo ih uslužuje.
Pepper proizvodi Aldebaran kompanija i u prodaji se može kupiti za nekoliko hiljada evra, ali ne može svako da ga kupi. Humanoidni robot se naručuje isključivo za unapred dodgovorenu upotrebu, koja podrazumeva i prilagođavanje postojećeg ili pravljenje novog softvera. Za izradu se koriste kvalitetni kompozitni materijali bele i sive boje, otporni na spoljne uticaje, ali Pepper ne bi trebalo izvoditi na kišu. Ukoliko korisniku više odgovara da ćuti s Pepperom - može i tako! Robotu se mogu izdavati komande ili ćaskati s njim i preko tableta koji nosi s prednje strane. Tablet se može koristiti i za jezike koje Pepper ne govori, kad se opcije koje nudi mogu odabrati i potvrditi putem ekrana osetljivog na dodir.
Odahnite, roboti nam ne mogu ništa ;)
Pepper je izuzetno zanimljiv koncept humanoidnog robota koji je spreman da uči i da se usavršava, ali je sposoban da bude adekvatna zamena čoveku samo u nekim segmentima života. Humanoidni roboti, ma koliko se nekome to činilo naučnom fantastikom su stigli i već su tu neko vreme, ali još uvek nema ni govora o tome kako će „zavladati“ svetom. Iz Pepperovog primera jasno je da robotika još uvek ima dosta toga da nauči i da pređe duuugačak put kako bi samostalno mogla da uradi iole složeniji posao ili da preuzme kompletnu brigu oko nečega ili nekoga.
Pepper je sjajan eksperiment koji će živeti u kontrolisanim uslovima i raditi samo ono za šta bude obučen, uz svojih nekoliko simpatičnih trikova i uz neodoljivo svetlucanje i geganje. To je sasvim dovoljno, ako nas pitate ;)
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
