Da li čipovanje ljudi može da se okrene protiv nas, u kojim situacijama, zbog čega i da li su načunofantastični filmovi na ovu temu samo fikcija ili nešto čega bi trebalo da se plašimo otkrivamo vam u novoj priči!
Neki ovo zovu Čovečanstvo 2.0, a mi vam ekskluzivno donosimo nastavak priče o čipovanju ljudi, video kako se čovek čipuje uživo i koje su mane čipovanja čoveka!
Za mnoge čitaoce MONDO-a, kako smo razumeli iz komentara, sam pojam čipovanja je dovoljno uznemirujuć i u tome ne vide ništa dobro. U priči o čipovanju ljudi, koju smo napravili na IFA sajmu u Berlinu, objasnili smo vam šta to podrazumeva i koje su dobre strane tog procesa, a odgovorili smo vam i na pitanje - zašto bismo se uopšte i čipovali. Ovog puta okrenuli smo medalju i sa predstavnicima Kaspersky Lab kompanije i njihovim saradnicima (belim hakerima i doktorima sociologije i psihologije) razgovarali o negativnim posledicama čipovanja i kako ih izbeći.
Prema onome što smo imali priliku da saznamo u panel diskusijama i razgovorima sa stručnjacima iz ove oblasti, čipovanje, kakvo srećemo u filmovima, kada se ljudi potpuno transformišu i čine stvari koje inače ne bi, nije moguće i nećemo ga skoro doživeti. Danas se čipovanje razvija u svrhu ostvarivanja humanijih i razumnijih ciljeva, kakvi su poboljšanje kvaliteta života, pomoć u lečenju i ostvarivanje lakše komunikacije čoveka i okoline.
Današnji čipovi nisu napredni poput onih koje "propagira" Holivud, a situacija je takva da ih uskoro neće ni biti, jer postoje realni problem za to - nema ničeg što bi ih "pogonilo" tokom rada tj. fali im ozbiljan izvor napajanja, na malu ploču ne može puno toga da se ubaci od podataka, a i ti podaci moraju unapred biti uneti na čip.
Dakle, ako vas je Holivud uverio u tako nešto - odahnite i pročitajte koje su REALNE OPASNOSTI koje čipovanje ljudi sa sobom nosi.
MONDO: Da li je čipovanje opasno po zdravlje?
KL: Ne, jer je čip napravljen od bio-materijala koji ne šteti organizmu, a mesto čipovanja, nakon sterilizacije i nanošenja čipa, tretira se medicinskim flasterom, koji se može skinuti nakon pola sata. Mesto na kojem je ugrađen čip može blago da pomodri, a čip se može pomerati u svim pravcima, ali sve prođe za najviše nedelju dana, bez ožiljaka i drugih tragova. Baš zbog toga što čip ume da "prošeta" po telu izabran je deo šake u predelu između kažiprsta i palca, jer tu ima najmanje nervnih završetaka kojima bi čip, eventualno, mogao da smeta. Čip ne izaziva zdravstvene komplikacije i vadi se nakon nekoliko meseci nošenja ili menja novim.
MONDO: Koliko je nošenje čipa sigurno sa aspekta bezbednosti podataka?
KL: Trenutni čipovi su pasivni, nemaju previše memorije ili opcija, sadrže četvorocifreni PIN, ali bi sa pojačanim brojem čipovanja sigurno došlo do bezbednosnih pretnji. Trenutno se time retko ko bavi, jer je još u domenu novg i neistraženog, još uvek se traže polja na kojima će se koristiti. Zbog toga je danas prilično bezbedno, ali ćemo morati puno da radimo da povećamo njihovu bezbednost, zajedno sa podizanjem upotrebljivosti. Takođe, da bi neko bilo kakvom naprednom tehnologijom „provalio“ u čip, morao bi da bude jako blizu, takoreći "neprijatno blizu" osobi koja nosi čip.
MONDO: Koje opasnosti krije čipovanje ljudi?
KL:Svaka tehnologija ima svoje mane, i o tome smo posebno razmišljali kada smo ulazili u projekat sa čipovanjem ljudi - pokušavamo da utvrdimo sve stvarne rizike čipovanja, a oni u ovom segmentru svakako postoje. ID oznake i podaci koji mogu da se ubace na čip nisu zaštićeni, što je posebno opasno ako se među tim podacima nalaze podaci za potvrdu identiteta osobe koja ga nosi (autentufukaciju) ili se ceo čip koristi kao sredstvo autentifikacije. Dok je nezaštićen, na čipu se ti podaci mogu menjati i tada čipovi koji se nalaze u ljidima mogu da odgovaraju na nove zahteve, što omogućava praćenje ljudi, ali i probleme sa zahtevima sa kojima su originalno osmišljeni.
Da pojasnimo, s obzirom na iskustvo koje smo stekli radeći na tekstu o čipovanju ljudi, ovo znači da, ako je čip bio namenjen otvaranju brave ili otključavanju ličnog uređaja, čip bi mogao da prestane da radi sve to, a da bude isprogramiran onako kako je osoba koja ga je “razbila” i reprogramirala odredila da se on ponaša. Tada čip više ne odgovara vlasniku, nego osobi koja mu je “čipovala čip”.
MONDO: Navedite neke primere koji opisuju kako bi se tehnologija čipovanja mogla okrenuti protiv osobe koja je nosi.
KL:Kada bi se podaci za autentifikaciju mogli pročitati sa čipa, onda bi oni mogli biti “portovani” na drugi čip I zloupotrebljeni. Recimo, da se kopiranjem podataka omogući otvaranje vrata kuće ili automobila, otključavanje kompjutera ili smartfona ili da se vrši interakcija sa bilo kojim uređajem sa kojim je taj čip povezan ranije. U zavisnosti od namene čipa, ako je on recimo stvoren u svrhu osiguravanja finansijski transakcija i zaštitu poslovanja, onda bi krađa njegovih podataka onome ko ih ukrade praktično omogućila finansijske i prevare uperene protiv poslovanja osobe kojoj su podaci s čipa ukradeni. Možda je manje poznato, ali čipovi mogu da sadrže i maliciozne podatke, koji se mogu iskoristiti za infekciju različitih uređaja - od računara i kompjutera do servera.
MONDO: Kako će Kaspersky omogućiti bolju zaštitu čipova?
KL:Radimo na toj problematici u saradnji sa zajednicom koja se bavi čipovanjem i tražimo partnere koji će nam pomoći u kreiranju boljih studija slučaja i u novim istraživanjima. To bi nam omogućilo da kreiramo bezbedniju i sigurniju tehnologiju čipovanja i omogućimo onima koji je nose da je upotrebljavaju bez straha.
Čekamo vaše komentare ispod vesti i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
