Kompanije kao što su Google, IBM, Microsoft i Amazon imaju svoje projekte kada su u pitanju kvantni računari, ali je ova nova tehnologija i dalje velika nepoznanica za široke narodne mase. Mi smo tu da odgovorimo na najbitnija pitanja.
Kvantni računari za svoju osnovu koriste ponašanje najmanjih čestica prirode – atoma, fotona i elektrona. Na ovom nivou, klasični zakoni fizike prestaju da važe i primenjuju se kvantna pravila. Iako istraživači još uvek u potpunosti ne razumeju sve šta se dešava u kvantnom svetu, ono što je poznato je da kvantne čestice imaju ogroman potencijal, odnosno mogu da čuvaju i obrađuju velike količine informacija.
Možda će vas zanimati
Uprošćeno govoreći kvantni računar bi bio sposoban da kontroliše kvantne čestice i iskoristi njihov potencijal. Funkcionalni kvantni računar bi imao mnogo veću računarsku snagu od računara koje danas poznajemo, što bi omogućilo napredak u oblastima u kojima je računarska snaga ključan faktor – klimatske promene, medicina, farmakologija, kompleksne kalkulacije, finansije, logistika…
Kako je Bob Sutor, prvi čovek kompanije IBM za kvantne računare, rekao: Kvantni računari su način emuliranja prirode, kako bi se rešili izuzetno teški problemi.
Kako funkcioniše kvantni računar?
Kvantni računari dolaze u raznim oblicima i formatima, ali svi rade na istom principu: imaju kvantni procesor i kojem su kvantne čestice izolovane, tako da inženjeri mogu njima da manipulišu. Priroda kvantnih čestica, kao i metode koje se koriste za njihovu kontrolu zavise od jednog pristupa kvantnim računarima do drugog.
Neke metode zahtevaju da se procesori ohlade do ekstremno niskih temperatura, dok drugi omogućavaju igranje sa kvantnim česticama korišćenjem lasera. U svakom slučaju zajednički cilj je najbolje kontrolisanje i korišćenje vrednosti kvantnih čestica.
Možda će vas zanimati
-
Bez ventilatora |
16.06.2021.
NAPRAVITE SVOJ BEŠUMNI RAČUNAR: Nova generacija hlađenja sada dozvoljava najjače komponente
Za razliku od klasičnih računara, svaki bit, kao osnova svih računarskih radnji može imati jednu od dve vrednosti – jedan ili nula. Razbijanje svih računskih radnji na simplifikovane proračune korišćenjem jedinica i nula omogućava programerima da izvršavaju kompleksne proračune na današnjim računarima. Problem ovakvog pristupa je nefleksibilnost, koja smanjuje efikasnost kod specifičnih zadataka.
Kubiti, osnovni element kvantnih računara
Za razliku od bitova, kvantni računari koriste kubite (qubits), odnosno kvantne bitove, koji su slični, ali i različiti u odnosu na bitove koje mi poznajemo. Kubiti su napravljeni od kvantnih čestica koje se nalaze u prirodi, a njihova najbitnija osobina, koja je najkorisnija za kvantne računare je superpozicija – osobina koja dozvoljava kvantnim česticama da postoje u više stanja u isto vreme. Superpozicija se najbolje objašnjava bacanjem novčića. Umesto da budu glava ili pismo, kvantne čestice se ponašaju kao novčić koji se još uvek vrti.
Kontrolisanjem kvantnih čestica, naučnici mogu da ih napune podacima i kreiraju kubite, a zahvaljujući superpoziciji, jedan kubit ne mora biti jedan ili nula, već može da bude i jedan i nula istovremeno. Ovo je značajno jer kada je potrebno da kvantni računar reši problem, on može koristiti kubite da odradi nekoliko kalkulacija odjednom, paralelno radeći na nekoliko potencijalnih rešenja.
