Još jedan kvalitetan naslov je pred vama. Evo o kakvoj se video igri zapravo radi.
Horor žanrovi u gejmingu su uvek bili uzuzetno nezahvalni za razvoj igre. Developeri su pred sobom imali posao da naprave kvalitetnu igru koja će zapravo biti strašna (što nije nimalo lako), a da pritom to odrade suptilno i da uspeju da izbegnu zamke jeftinih štrecalica. Pogotovo zato što je horor igra jedan vrlo specifičan žanr koji će olako pasti u nemilost „hardkor“ gejmera, a kežualci ga lako zaobići. Svaki ljubitelj horora zna da pravi strah leži u iščekivanju i nadolazećoj opasnosti, da je tenzija strašnija nego razlog tenzije per se. Najintenzivniji osećaj straha je upravo kada se, naizgled, ništa ne dešava. Sve ovo su momci i devojke iz studija Bloober Team savršeno dobro razumeli i danas pred nama imamo ovaj kvalitetan naslov.
U igri Layers of Fear smo u ulozi relativno mladog i obećavajućeg slikara čiji je talenat poređen sa Rembrantom od strane kritike. Imali ste lepu kuću, ženu, dete, karijeru… ali džaba kad stvari nekad jednostavno ne idu glatko i savršeno. Igru počinjete u vašoj kući koja je tada sve samo ne savršeni dom jedne srećne porodice, i sve gore pomenute detalje, kao i mnoge druge, ćete vremenom otkrivati kako budete prolazili kroz igru. Vrlo brzo saznajete da naš junak nije baš najbistrije glave, a i to što loče k’o smuk nije od pomoći. Kuća je sada prazna i u njoj se nalaze samo tragovi prošlosti na svakom koraku i gomila detalja koja nam daje uvid i to šta se zapravo dešava. Igra se inače odigrava početkom 20. veka i u skladu sa time je i ambijent u kući. Priča o ludom slikaru je izuzetno originalna postavka za jednu kvalitetnu horor igru i uz dobru egzekuciju možemo da očekujem dobro iskustvo.
Gejmplej igre je poprilično jednostavan, otvaranje pokretnih elemenata u kući, kao što su vrata, fioke, police, ormani i sl, je preuzeto iz Amnesia serijala i radi se pokretima miša u pravcu u kome želite da pomerite predmet. Ovo je u praksi odrađeno poprilično traljavo i često ćete biti frustrirani zbog toga, jer u kući ima puno toga da se otvori i pregleda, a treba će vam dosta vremena da se naviknete na te kontrole. Osim toga, u kući ima puno predmeta koje možete da podignete i pregledate i , iako nemaju nikakvu ulogu u gejmpleju, svakako imaju pozadinsku priču jer stičemo utisak da je svaki predmet tu postavljen ciljno kako bi nam otkrio još po koji detalj iz života slikara. Na kraju, glavni razlog zašto uopšte otvaramo sve te pregrade i fioke, jesu gomila pisanih dokumenata iz kojih saznajemo o životu u kući i o detaljima slikarevog života, ali i ludila. A tu su i razne fotogafije koje ćete kolekcionarski sakupljati u jednom albumu u vašem ateljeu.
Osim te istraživačke komponente, igra ima i određene zagonetke koje su sve samo ne glavolomke, pa ćete te ih rešavati gotovo trenutno. Cilj autora sa takvim rudimentiranim gejmplejom je da se svakako ne naruši prirodni tok radnje i da se atmosfera ne ubije veštački napravljenim problemima koji igrača mogu da izbace „iz vožnje“ i fokusiraju na te probleme, što bi moglo da ubije napetost i atmosferu.
O ostalim detaljima i utiscima čitajte u tekstu Nikole Savića na Play! sajtu.
Pratite nas i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
