Toliko je toga dobrog u The World Tree’s Woe and the Blight Below video igri.
Ovaj tip igara, nije ništa novo. Formula prepoznatljiva izdaleka, vuče svoje početke još od prve Dynasty Warriors igre. U ulozi ste heroja, desetinu puta snažnijeg od bilo kog protivnika, i suočavate se sa golemim hordama nailazećih neprijatelja, željnih smrti. Čini se – njihove. Jer većina njih umire od jednog vašeg udarca. Uh, izgleda da sam se malo zaneo. Počeo sam da objašnjavam od srži, a ima toliko toga dobrog navesti, dok se do nje dođe. Zato, bez daljeg odlaganja…
Iako je žanr prepoznatljiv, greh bi bio reći da vremenom nije evoluirao. Sama osnovna mehanika, doživela je mnoge promene na bolje, tako da se nikako više i ne može porediti sa Dynasty Warriors serijalom u nekom ozbiljnijem smislu. Borbe su sada sa boljim fokusom, potezi između karaktera raznovrsni dovoljno da itekako ima smisla dobro probrati koga ćete koristiti, a komande će vas retko kada izneveriti. I to sve u Dragon Quest univerzumu, raznih likova serijala upletenih u jednu zajedničku priču. Doduše, priču na nivou Luigi’s Mansion 2 sa kameo šmekom Project X Zone igara.
Priča počinje veoma veselo, prikazujući svet u kom ljudi i čudovišta koegzistiraju u miru i harmoniji. Ali tome svemu naravno ubrzo dolazi kraj, zbog čini zlog čarobnjaka koji sva čudovišta okreće protiv ljudskog roda. Dobro, skoro sva. Maleni “slajm”, Healix, na jeftinu foru biva poštećen ove čarolije, i ostaje na vašoj strani, da vam pomaže kroz priču i u borbama. Ostatak većinom veselo i bezbrižno dizajniranih likova, biće žedni vaše krvi. Prosto nećete znati da li da ih žalite ili da uživate dok ih razbacuje vaš vatreni tornado kao da su lišće.
S obzirom na to da je u pitanju igra koja je smeštena u Dragon Quest univerzum, krajnje je pohvalno to što se može primetiti i poneki RPG element, pogotovo u borbama. Koristiti pravog heroja i pravi tip napada protiv odgovarajućih protivnika, znatno vam može olakšati borbe. Dobro, nije kao da su borbe teške. Ceo serijal karakterišu protivnici manje opasni od filmskih negativaca koji protagonistu napadaju jedan po jedan, umesto da ga napadnu odjednom.
Dragon Quest Heroes protivnici će vam zadavati tek poneki udarac, i predstavljaće minimalnu pretnju sve dok duboko ne zagazite u igru i počnete da nailazite na izazovnije, znatno jače protivnike uključujući i tvrdokorne boseve. Ovome naravno ne vredi zamerati, jer ne samo da je ovo takav tip igre, već Dragon Quest Heroes shvata sebe ozbiljno taman toliko da mu svaku neozbiljnost ne možete mnogo uzimati za zlo.
U moru japanskih RPG-ova koji svoju priču i izvođenje pokušavaju da plasiraju u pretenciozne visine, Draqon Quest Heroes radi baš ono što i želi – šaljivo se poigrava svojom poentom i dozvoljava vam da u njoj i uživate. Jedina zamerka koju bih mogao izneti na polju ovako prezentovane borbe, jeste često rasplinuta formacija protivnika na više omanjih grupa. Iako bi daleko zabavnije bilo uleteti u borbu sa velikom armijom odjednom, neretko ćete biti primorani da se šetate po velikim mapama u potrazi za omanjim šarenolikim četama slabih protivnika. Još kada morate da branite nešto od višesmernih najezdi protivnika… Dobro, ovde ćete se sresti i sa izvesnom Tower defense mehanikom, gde ćete moći uhvaćene protivnike da postavite da čuvaju određene oblasti i time vam pomognu da se koncentrišete na ono što želite. Svakako pohvalno...
O ostalim detaljima i utiscima čitajte u tekstu Milana Živkovića na Play! sajtu.
Pratite nas i na Facebooku,Twitteru i Instagramu.
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
