Неко стварно да оде на Месец а на да гледамо ону америчку спрдњу у копродукцији НАСА-Холивуд из серијала "Аполо"

Sve ovo covek treba da uzme sa rezervom. Mislim, prica je lepa, nesto nepoznato, neka neizvesnost, ljudi to vole, to je ok. Medjutim bila je jedna misija koju je Nasa sprovela, poslali su sondu da udari u asteroid, sonda je bila teska oko 500 kg, letela je brzinom od 30 hiljada kilometara na sat, odnosno pri toj brzini je udarila u asteroid, proracuni su bili da ce napraviti krater u radijusu od oko 80 metara, a dubine 30 metara. Ne zna se tacno sta se desilo oko tih proracuna, ali sudar se desio. Posle te sonde isla je sonda koja ce da skupi tu prasinu. To je da vas malo uputim u pricu, sad postaje znimiljivo. Nacin hvatanje te prasine je zamisljen na sledeci nacin. Napravi se nesto kao pcelinje sace i napuni se vazdusnim gelom, vazdusni gel je nesto slicno kao zelatin, velicina tog saca je bila oko 1 metar, nije ni vazno, cisto da mozemo da stvorimo sliku u glavi. E, sada, procdura je sledeca: to sace se lansira sa zemlje, svemirkim brodom, koji za kratko vreme dostize 10 hiljada kilometara na sat, a prilkom letenja sve eksplodira i trese se kao zemljotres, bukvalno astronauti poskakuju po sedistu, znaci ogromna sila, medjutim taj vazdusni gled (nesto poput zelatina) izdrazava svo to tresenje i promene pritiska, ostaje u normalnom stanju iako je nesto poput zelatina i napusta zemlju. Kada napusti zemlju ulazi u nekakav vakum prostor koji izvlaci sve iz svega ili tako nekako, medjutim taj vazduzni zelatin i to prezivljava bez ikakvih posledica. Skracujem: priblizava se tom asteroidu posle 13 dana, nakon tog sudara, poklopac se otvara i to sace od vazdusnog gela (ponavljam to je nesto kao zelatin, samo nije ljigavo) izlazi napolje i prilikom prolaska pored asteroida sakupi tu prasinu (posle 13 dana), pri brzini od 30ak hiljada kilometara na sat, na nacin da se milimetarski kamencici (otpad) zabija u taj vazduzni gel i ostaje u njemu. Znaci vazdusni gel izlozen svakoj vrsti radijacije, toploti, hladnoci i brzini od 30ak hiljada kilometara na sat, a sa tom brzinom ga i udaraju ti milimetarski kamencici, to izdrzava, ma ni da mrdne. - Znaci vakum ne uspeva da izvuce cestice kiseonika iz obicnog zelatina, ovo je bitno da se zapamti. Zatim se donda vraca na zemlju, ulazi u atmosferu, trpi udare kakve niko na zemlji, nikada nije osetio, trpi stvaranje plazme prilikom ulaska u atmosferu, trpi i vibraceije, potrese nevidjenih razmera, medjutim taj vazdusni gel (zelatin) ostaje su svojoj formi, sto se kaze ni da mrdne. U sledecoj fazi sonda udara u vodu, znaci ogroman potres, medjutim taj gel ma ni da mrdne. Uspesno je testirana ta prasina (kamencici) i zakljuceno je to ostatak lave, postoje i slike. Ajde, sve to i da nekako razumem iako je protiv mog razuma, ali ok, ja sam glup, desilo se stvarno, ali ono sto mene zanima jeste zasto astronauti moraju da nose odelo kada popravljaju svemirski broj, kako taj gel izdrzi taj, neki pritisak, a ljudsko telo ne moze, a ljudsko telo je par stotina milijardi puta elasticnije i cvrsce od tog gela? To prakticno znaci, da covek samo treba da ima neku masku na ustima i nosu, samo da moze da dise, a da moze u sorcu da boravi u svemiru, naravno na udaljenosti gde je pristojana temperatura. E, sada, na osnovu svih njihovih prica da je svemir opasan, da gore sve gori, da su pritisci, da je ovo, da je ono, kako vam deluje da covek u gacama moze da boravi u svemiru? Kazu: kada covek ne bi imao kazicu oci bi ispale - ali zato taj gel (zelatin) ni da mrdne. Ja sam previse glup pa molim bilo koga da mi to malo objasni da mi kaze gde gresim.