Ogromna paleta sa baterijama izbačena sa Međunarodne svemirske stanice nekontrolisano je letela ka Zemlji, a kako njime niko, ni na koji način nije upravljao, bilo je veoma teško predvideti gde bi delovi baterija mogli da završe
Potrošene baterije teške 2,6 tona, izbačene još 11. januara 2021. godine sa Međunarodne svemirske stance, poslednjih dana su se zaputile ka Zemlji i time podstakle zabrinutost da bi, u slučaju da na nju padnu, mogle, pre svega, da izazovu štetno dejstvo po atmosferu i životnu sredinu.
Paleta na koju je zapakovano ukupno devet velikih baterija, u trenutku ispuštanja je bila najmasivniji objekat ikada izbačen u Svemir sa jedne svemirske stanice.
U scenariju potencijalnog "baterijskog armagedona", stručnjaci su predviđali da bi paleta baterija dimenzija jednog većeg putničkog automobila trebalo je da uđe u Zemljinu atmosferu, pri čemu bi dobar deo njih mogao da završi na Zemlji.
Primećene na pet kontinenata
Njeno nadletanje gotovo je podiglo uzbunu u nemčkoj Saveznoj kancelariji za civilnu zaštitu i pomoć u slučaju katastrofa, koja je odmah, pošto je nadletanje baterija primećeno, upozorila da bi nihovi delovi mogli nekontrolisano da počnu da padaju iznad teritorije Nemačke. Civilna zaštita je objavila i mapu koja prikazuje moguće tragove ulaska baterija u atmosferu.
Satelitski snimci pokazuju da je ogromni paket baterija pod nazivom Exposed Pallet 9 (EP9) primećen i dok je prolazio iznad teritorije Holandije. A osim većeg dela Evrope, baterije su preletele i preko teritorija zemalja Južne Amerike, severnoistočne Afrike, Srednjeg istoka, Južne i Jugositočne Azije i Australije, ostavljajući tako prostora za spekulacije o mestu na kome bi njihovi delovi mogli da završe.
Šta se dogodilo sa 2,6 tona "svemirskih" baterija koje su poslednjih dana jurile ka Zemlji?
Ogromno pakovanje baterija imalo je "prirodnu putanju" pada, što znači da je letelo nekontrolisano i njime ni na koji način nije upravljano sa Zemlje. Upravo zbog toga, veoma je teško bilo predvideti gde bi paket mogao da se raspadne i gde bi delovi baterija mogli da završe.
Ispuštene štetne hemikalije, opasnosti nema
Ipak, i pored zvaničnih upozorenja, stručnjaci su naveli da postoji vrlo mala verovatnoća da bi delovi baterija koji bi pali na zemlju, bili dovoljno veliki da bi mogli da izazovu neku veću štetu.
Inače, reč je o starim nikl-vodiničnim baterijama, koje su zamenjene novim litijum-jonskim, koje je japanska svemirska letelica HTV-9 na MSS isporučila 20. maja 2020. godine. Izbacivanje nepotrebne iskorišćene opreme sa svemirske stanice u Zemljinu orbitu uobičajan je način na koji se astronauti koji na njoj borave rešavaju viška bespotrebnih stvari, koje obično izgore u zemljinoj atmosferi.
Baterije su, međutim, nakon ulaska u atmosferu, počele da gore, ispuštajući u vazduh veoma štetne hemikalije, kao što su olovo i litijum. Ipak, opasan uticaj njihovog dospevanja u vazduh se ispostavio kao minimalan, zahvaljujući širini atmosfere.
I pored toga što su baterije potpuno sagorele, i što njihovi delovi nisu završili na Zemlji, stručnjaci značaj ovog događaja ocenili kao još jedan primer koji naglašava važnost potrebe za odgovornim upravljanjem otpadom u svemirskim misijama.
BONUS VIDEO:
Postanite deo SMARTLIFE zajednice na Viberu.
